Уторак, 30.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
РОБЕРТ ДУВАЛ (1931–2026)

Прославиле су га улоге „чврстих момака”

Добитник Оскара најпознатији је по улогама у филмовима „Кум” и „Апокалипса данас”
Прославиле су га улоге „чврстих момака”
(Фото ЕПА/Х.Е.)

Холивудски глумац Роберт Дувал, добитник Оскара, преминуо је у 96. години, јавили су амерички медији. Према саопштењу које је послала његова пи-ар агенција, а у име његове супруге, глумац је преминуо у свом дому у Мидлбургу, у Вирџинији, 16. фебруара.

Мада је награду Оскар добио за улогу у филму „Нежно милосрђе”, где је играо пропалог кантри певача, широј публици је ипак најпознатији по улогама у филмовима „Кум” и „Апокалипса данас”. Те две улоге и јесу карактери које је често играо – „чврсти момци” као што је Том Хејген, породични адвокат и „консиљере” (саветник) мафијаша Вита Корлеонеа у „Куму” или одлучни војни официр Вилијам Килгор у „Апокалипси данас”.

Будући да је у оба играо са Марлоном Брандом, упитан једном приликом да ли је Брандо био заиста толико застрашујућа личност како су га сви описивали, Дувал је рекао:

– Не, никада ме није плашио – имао сам велико поштовање према њему. Био је, на неки начин, као наш „кум”. Долазио би у џунглу у свом плавом „мерцедесу”, радио дан, а затим би ишао кући, где год то било.

„Кум” је Дувалу донео прекретницу у каријери 1972. године и прву номинацију за Оскара, а другу номинацију донела му је улога у „Апокалипси” Франсиса Форда Кополе из 1979. Медији подсећају да је у овом ратном филму Дувал изговорио чувену реченицу: „Волим мирис напалма ујутру” која је постала легендарна.

Играо је и у „Куму 2, као и филмовима „Телевизијска мрежа”, (насилног корпоративног руководиоца), „Велики Сантини” (војног официра) и другим. Никада није био комерцијалан глумац, али је уживао велико поштовање публике и критике, а медији подсећају да је остао упамћен по суздржаном, сировом натурализму који је обележио генерацију глумаца међу којима су били Роберт де Ниро, Дастин Хофман и Џин Хекман.

Остварио је запажене улоге и на телевизији, у мини-серијама „Усамљена голубица” и „Прекинута стаза” за које је добио две награде „Еми”, подсећају медији. Играо је и у телевизијском филму „Стаљин” из 1992. године, за који је такође био номинован за награду „Еми”. За награду Оскар био је номинован укупно седам пута.

„За свет, он је био добитник Оскара, редитељ, глумац, приповедач. За мене је он једноставно био све”, написала је његова супруга у саопштењу и додала: „Његовој страсти према занату могла је да парира само његова дубока љубав према ликовима, добар оброк и стална жеља да буде у центру пажње и да забави друге. За сваку од бројних улога, Боб је све дао његовим ликовима и истини људског духа коју су представљали. Тиме нам је свима оставио нешто трајно и незаборавно.”

Дувал је рођен 5. јануара 1931. године у Сан Дијегу. Отац му је био пензионисани адмирал САД, а мајка аматерска глумица. Са мајчине стране потомак је генерала Роберта Е. Лија, којег је играо у филму „Богови и генерали” 2003. године. Служио је у америчкој војсци од 19. августа 1953. до 20. августа 1954. године и одликован је признањем National Defense Service Medal. Учио је глуму у једној школи у Њујорку, где је у то време радио као поштански службеник. После шест месеци, напушта тај посао и 1962. године остварује своју прву улогу на филму у филму „Убити птицу ругалицу”.

Женио се четири пута, а од друге супруге био је старији 40 година. Био је велики пријатељ са глумцима Дастином Хофманом и Џином Хекманом, са којим је учио глуму.

Да ништа није указивало на његов одлазак, доказ је и то што се за Дан захвалности обратио пратиоцима на „Фејсбуку” честитајући им празник и пожелевши им „сјајну годину која је пред нама”. Месец дана касније објавио је видео на којем се види како вежба.

Упитан једном приликом постоји ли, уколико се осврне на своју каријеру, улога на коју је највише поносан, одговорио је:

– Па, постоје неке које желим да заборавим, али постоје и неке због којих се осећам добро. Рекао бих да је то вероватно она на коју људи највише реагују и које се сећам са великом наклоношћу, улога у мини-серији „Усамљена голубица”. Вестерн је наш жанр у Сједињеним Америчким Државама. Енглези имају Шекспира, Французи имају Молијера, Руси имају Чехова, али ми имамо вестерн.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.