Прича о жени која је победила Трампа

Солун – У време када цинизам, бруталност и сировост све више обликују наш јавни разговор, документарни филм представља неопходну противтежу. Он није само филмски жанр, то је чин одговорности, сведок свог времена, постојан поглед који осветљава оно што ризикује да се изгуби у буци информација, речено је на свечаном отварању 28. Фестивала документарног филма у Солуну (ТИДФ), на којем ће до 15. марта бити приказана 252 дугометражна и кратка документарна филма, укључујући рекордних 80 светских премијера, као и 32 међународне и 11 европских.

Фестивалски концепт је такав да покаже колико је данас моћ слика огромна, чини се више него икад. Оне могу да информишу и пробуде, могу да негују емпатију и критичко размишљање, али и да заваравају јер оне често постају алати пропаганде, инструменти манипулације, носиоци дезинформација. Брзина њиховог ширења, захваљујући друштвеним мрежама и ВИ технологији, није увек праћена провером коју захтевају и управо због тога документарни филм, са временом које посвећује истраживању и дубином анализе коју захтева, треба да остане темељ демократског друштва. У ту сврху 28. ТИДФ уз такмичарске програме и паралелне селекције ове године у фокус ставља „Све светско сећање”, архивски програм филмова који играју важну улогу у разумевању прошлости у светлу ових најновијих кризних тренутака које сви заједно проживљавамо. Директорка фестивала Елиз Жаладо (Францускиња која већ дуго живи и ради у Грчкој), представљајући овај програм у том смислу, рекла је да „заједно проживљавамо овај чудан и вртоглав осећај гледања како се историја одвија пред нашим очима. За неке, историја се понавља, за друге, она се ’спотиче’, али за све она ипак остаје кључ за разумевање онога што се данас дешава око нас”.

Уметнички директор фестивала Орестис Андреадакис објаснио је зашто се прошле године започета фестивалска тема о вештачкој интелигенцији и ове године наставља. „Ова технологија је за кратко време вртоглаво напредовала реметећи индустрије, преобликујући начине живота, преплављујући наше „фидове” (доток садржаја) машински генерисаним отпадом и додатно замагљујући границу између стварности и фикције. Стара изрека више не важи: Видети не значи нужно веровати. Истина је да је вештачка интелигенција постала све присутнија у нашем свакодневном животу, и то на многе непредвидиве и непредвиђене начине, а њена свеприсутност је дефинитивно закомпликовала наш однос са истином. Садашњи тренутак разјашњава зашто су документарни филмови потребнији него икад”, рекао је Андреадакис.

Андреадакис је на самом свечаном отварању у здању „Олимпион” на Аристотеловом тргу представио и америчку редитељку Ајви Миропол, чијим је документарцем „Питајте Е. Џин” и започео 28. ТИДФ. Реч је о издашном и врсно урађеном документарном портрету новинарке Елизабет Џин Керол, прослављене колумнисткиње, уреднице и ауторке бестселера, која је два пута тужила председника Трампа за сексуални напад и клевету – и оба пута изашла као победница. На сцени се Ајви Миропол обратила публици речима: „Живимо кроз тешко време у свету, посебно за оне којима је стало до истине, правде и права на слободан живот, без страха од насиља, расељавања или одмазде. Када сам први пут пришла Елизабет Џин да је питам да ли би учествовала у документарцу, одговорила је: ’Радије бих појела своју ципелу’, јер чак ни најхрабрији браниоци правде можда не желе да виде филм снимљен о њиховим животима. Ипак, истрајала сам и на крају сам је убедила. Тада је постала моја одговорност да понесем њену причу и да је убедим колико би било важно да је подели са свима нама и тај труд је трајао пуних шест година.”

А оно што је храбра и истрајна Елизабет Џин Керол захваљујући овом филму поделила са нама јесу чињенице из њеног живота и каријере. Њена колумна „Питајте Е. Џин” (а тако се зове и овај филм) појављивала се у часопису „Ел” од 1993. до 2020. године, када је објавила књигу „За шта су нам потребни мушкарци?: Скроман предлог” у којој је оптужила Доналда Трампа за сексуално злостављање средином деведесетих година прошлог века. Одмах потом је у „Елу” добила отказ, а на „Твитеру” је написала да је отпуштена „јер је Трамп исмевао њен углед, смејао се њеном изгледу и вукао је кроз блато”. „Ел” је тврдио да је одлука о отпуштању Е. Џин била пословна одлука која није повезана са Трампом, али догађаји који су уследили у наредним годинама указивали су на супротно. Резултат првог суђења је био да је Трамп проглашен одговорним за клевету и злостављање Е. Џ. Керол и она је добила пет милиона долара одштете, а пошто је Трамп након ове пресуде наставио да је клевеће, на додатном суђењу порота је овој колумнисткињи доделила и додатна 83,3 милиона долара одштете. Тако је једна жена победила Трампа, а победу је коментарисала речима: „Последња ствар која ме занима јесте новац. Прва ствар која ме занима јесте да људи знају истину.”

Фестивал документарног филма у Солуну завршиће се 15. марта свечаном доделом „Златног Александра” и осталих награда, као и филмом „Господин Нико против Путина” Дејвида Боренштајна и Павела Таланкина о руском учитељу који се бори против националистичке пропаганде. Након церемоније затварања 28. ТИДФ-а у дворани „Олимпион” уследиће праћење директног преноса доделе 98. Оскара. Међу номинованим филмовима је управо и документарац „Господин Нико против Путина”.