Послушајте Путина

Мудра одлука или сензационална грешка? Одговор на кризу или одустајање од темељних опредељења демократских промена из 2000. године?

Одлука владе да уђе у власничку структуру „Заставе” и РТБ „Бор”, њене најаве да ће то исто урадити и у случају „Азотаре” и „Метанолско-сирћетног комплекса” и јавно изјашњавање највиших државних званичника против приватизације јавних предузећа отворили су крупна питања транзиције и модернизације српског друштва. С таквим потезима владе и антиприватизационом реториком политичара појачавају се страхови оних који су тврдили да ће приватизација бити прва жртва глобалне економске кризе и изговор за реетатизацију Србије. С друге стране одјекују заглушујући аплаузи подршке влади и политичким лидерима који су „најзад одлучили да обезбеде посао за све раднике”.

Лоши тржишни услови и криза као да су у Србији дочекани раширених руку и експресно искоришћени да се понуде олака решења за предузећа с којима држава годинама има проблема. Да ли су у праву они који тврде да и у оваквим крајње неповољним околностима не треба доносити исхитрене одлуке чије последице дугорочно могу бити штетне по српско друштво и грађане? Да ли брзина реаговања, која обичном грађанину треба да сугерише одлучност власти да се ухвати у коштац с кризом, комбинована са социјалном демагогијом, може да значи повратак Србије на оно што су њени грађани одбацили на септембарским изборима 2000. године?

Безброј пута до сада искуство је показало да је држава лош предузетник и газда, зато што олако троши паре пореских обвезника комбинујући социјалну демагогију и економске законитости. У тражењу примера не треба ићи даље од РТБ „Бор” у који држава спектакуларно улази као власник. Тај комбинат и до сада је био у власништву државе, она је давала паре за плате, куповала багере, постављала директоре, отписивала дугове... И какав је резултат? Нико не спори да је поразан и да држава није успела да од „Бора” направи ефикасно и профитабилно предузеће.

Као ништа мање значајно намеће се и питање зашто држава данас улаже 130 милиона евра, а „колико јуче” одбила је приватног инвеститора аустријску компанију „А-тек” која је нудила 440 милиона долара да купи РТБ „Бор” и још 315 милиона долара да инвестира у модернизацију рудника и погона.

Настојања владе да реетатизује српску привреду бране се и тезом да тако раде и Америка и Енглеска („биће земља пролетерска”) и при томе се прећуткује апсолутно одбијање политичких структура у тим и осталим европским земљама да државу, која даје огромне новце за санацију приватних фирми, угурају у власништво тих компанија.

Уместо било каквог савета да се клоне државе кад год је то могуће, радници „Заставе”, „Бора”, „Азотаре”, МСК, Јата и свих других фирми који држави шаљу поруку „узми нас”, могли би да послушају руског премијера Владимира Путина. Првог дана Светског економског форума у Давосу Путин је упозорио друге владе на „опасност од превеликог уплитања и интервенисања у приватни сектор” и навео пример Совјетског Савеза као „најбољи доказ да претерано мешање државе у привреду трагично производи катастрофалне резултате”.