Poslušajte Putina

Mudra odluka ili senzacionalna greška? Odgovor na krizu ili odustajanje od temeljnih opredeljenja demokratskih promena iz 2000. godine?

Odluka vlade da uđe u vlasničku strukturu „Zastave” i RTB „Bor”, njene najave da će to isto uraditi i u slučaju „Azotare” i „Metanolsko-sirćetnog kompleksa” i javno izjašnjavanje najviših državnih zvaničnika protiv privatizacije javnih preduzeća otvorili su krupna pitanja tranzicije i modernizacije srpskog društva. S takvim potezima vlade i antiprivatizacionom retorikom političara pojačavaju se strahovi onih koji su tvrdili da će privatizacija biti prva žrtva globalne ekonomske krize i izgovor za reetatizaciju Srbije. S druge strane odjekuju zaglušujući aplauzi podrške vladi i političkim liderima koji su „najzad odlučili da obezbede posao za sve radnike”.

Loši tržišni uslovi i kriza kao da su u Srbiji dočekani raširenih ruku i ekspresno iskorišćeni da se ponude olaka rešenja za preduzeća s kojima država godinama ima problema. Da li su u pravu oni koji tvrde da i u ovakvim krajnje nepovoljnim okolnostima ne treba donositi ishitrene odluke čije posledice dugoročno mogu biti štetne po srpsko društvo i građane? Da li brzina reagovanja, koja običnom građaninu treba da sugeriše odlučnost vlasti da se uhvati u koštac s krizom, kombinovana sa socijalnom demagogijom, može da znači povratak Srbije na ono što su njeni građani odbacili na septembarskim izborima 2000. godine?

Bezbroj puta do sada iskustvo je pokazalo da je država loš preduzetnik i gazda, zato što olako troši pare poreskih obveznika kombinujući socijalnu demagogiju i ekonomske zakonitosti. U traženju primera ne treba ići dalje od RTB „Bor” u koji država spektakularno ulazi kao vlasnik. Taj kombinat i do sada je bio u vlasništvu države, ona je davala pare za plate, kupovala bagere, postavljala direktore, otpisivala dugove... I kakav je rezultat? Niko ne spori da je porazan i da država nije uspela da od „Bora” napravi efikasno i profitabilno preduzeće.

Kao ništa manje značajno nameće se i pitanje zašto država danas ulaže 130 miliona evra, a „koliko juče” odbila je privatnog investitora austrijsku kompaniju „A-tek” koja je nudila 440 miliona dolara da kupi RTB „Bor” i još 315 miliona dolara da investira u modernizaciju rudnika i pogona.

Nastojanja vlade da reetatizuje srpsku privredu brane se i tezom da tako rade i Amerika i Engleska („biće zemlja proleterska”) i pri tome se prećutkuje apsolutno odbijanje političkih struktura u tim i ostalim evropskim zemljama da državu, koja daje ogromne novce za sanaciju privatnih firmi, uguraju u vlasništvo tih kompanija.

Umesto bilo kakvog saveta da se klone države kad god je to moguće, radnici „Zastave”, „Bora”, „Azotare”, MSK, Jata i svih drugih firmi koji državi šalju poruku „uzmi nas”, mogli bi da poslušaju ruskog premijera Vladimira Putina. Prvog dana Svetskog ekonomskog foruma u Davosu Putin je upozorio druge vlade na „opasnost od prevelikog uplitanja i intervenisanja u privatni sektor” i naveo primer Sovjetskog Saveza kao „najbolji dokaz da preterano mešanje države u privredu tragično proizvodi katastrofalne rezultate”.