Опстанак „Геце Кона”

У транзицији, у ситуацији када је држава приморана да приватизацијом, макар и траљавом, покушава да намакне неопходне паре, на продаји илити тендеру често се нађе и нешто чега се друштво, које држи до себе, своје прошлости и културног наслеђа, никако не би смело одрећи.

Такав је случај био и с књижаром „Геца Кон” у Кнез Михаиловој улици, смештеном у један од ретких преосталих локала у централној градској зони чији излози не атакују на пролазнике страним слоганима што позивају грађане да искористе прилику да у сезонској распродаји, на „акцији”, јефтиније дођу до фирмиране одеће, обуће, других назовисимбола потрошачког престижа.

Захваљујући и ангажовању нашег листа, који се потрудио да анимира све којима је до културе стало да устану у одбрану трајних вредности, „Просветина” књижара није доживела судбину „Нолитове” књижаре „Павле Бихали” у Улици краља Милана.

Упозоравајући на страницама нашег листа да један од белега наше културе мора бити сачуван, ради традиције, али и будућности, успели смо да покренемо акцију и у њу укључимо како ширу јавност, тако и културне посленике који су дигли свој глас и повукли неопходне потезе.

На иницијативу Горице Мојовић, Одбор за културу и информисање Народне скупштине затражио је 20. јануара од надлежних завода за заштиту споменика културе, београдског и републичког, да се изјасне о предлогу да књижара „Геца Кон” буде проглашена за културно добро.

Епилог је познат и, срећом, позитиван: Влада Србије је јуче прихватила иницијативу двојице министара – културе Небојше Брадића и економије и регионалног развоја Млађана Динкића – да чувена „Просветина” књижара буде проглашена за културно добро, а на добробит, како запослених у њој, тако и издавачког предузећа које памти и боље дане, али и културе уопште.

Јер, Брадић и Динкић су се, подржавши акцију „Политике”, заложили да се нови власник Издавачког предузећа „Просвета” мора обавезати да најмање десет година неће мењати основну делатност, односно да ће књижара „Геца Кон” трајно задржати своју намену као „једна од најзначајнијих институција београдског и српског књижарства, издаваштва и културне историје”.

Значи, на почетку Кнез Михаилове улице и даље ће нас изложене књиге, старе и нове, домаћих и страних писаца, с ћириличним и латиничним називима, позивати да уђемо у храм писане речи, који ће то и остати, на част издавачу и друштву, и свима онима који су се у нашој акцији препознали и ангажовали.