Opstanak „Gece Kona”

U tranziciji, u situaciji kada je država primorana da privatizacijom, makar i traljavom, pokušava da namakne neophodne pare, na prodaji iliti tenderu često se nađe i nešto čega se društvo, koje drži do sebe, svoje prošlosti i kulturnog nasleđa, nikako ne bi smelo odreći.

Takav je slučaj bio i s knjižarom „Geca Kon” u Knez Mihailovoj ulici, smeštenom u jedan od retkih preostalih lokala u centralnoj gradskoj zoni čiji izlozi ne atakuju na prolaznike stranim sloganima što pozivaju građane da iskoriste priliku da u sezonskoj rasprodaji, na „akciji”, jeftinije dođu do firmirane odeće, obuće, drugih nazovisimbola potrošačkog prestiža.

Zahvaljujući i angažovanju našeg lista, koji se potrudio da animira sve kojima je do kulture stalo da ustanu u odbranu trajnih vrednosti, „Prosvetina” knjižara nije doživela sudbinu „Nolitove” knjižare „Pavle Bihali” u Ulici kralja Milana.

Upozoravajući na stranicama našeg lista da jedan od belega naše kulture mora biti sačuvan, radi tradicije, ali i budućnosti, uspeli smo da pokrenemo akciju i u nju uključimo kako širu javnost, tako i kulturne poslenike koji su digli svoj glas i povukli neophodne poteze.

Na inicijativu Gorice Mojović, Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine zatražio je 20. januara od nadležnih zavoda za zaštitu spomenika kulture, beogradskog i republičkog, da se izjasne o predlogu da knjižara „Geca Kon” bude proglašena za kulturno dobro.

Epilog je poznat i, srećom, pozitivan: Vlada Srbije je juče prihvatila inicijativu dvojice ministara – kulture Nebojše Bradića i ekonomije i regionalnog razvoja Mlađana Dinkića – da čuvena „Prosvetina” knjižara bude proglašena za kulturno dobro, a na dobrobit, kako zaposlenih u njoj, tako i izdavačkog preduzeća koje pamti i bolje dane, ali i kulture uopšte.

Jer, Bradić i Dinkić su se, podržavši akciju „Politike”, založili da se novi vlasnik Izdavačkog preduzeća „Prosveta” mora obavezati da najmanje deset godina neće menjati osnovnu delatnost, odnosno da će knjižara „Geca Kon” trajno zadržati svoju namenu kao „jedna od najznačajnijih institucija beogradskog i srpskog knjižarstva, izdavaštva i kulturne istorije”.

Znači, na početku Knez Mihailove ulice i dalje će nas izložene knjige, stare i nove, domaćih i stranih pisaca, s ćiriličnim i latiničnim nazivima, pozivati da uđemo u hram pisane reči, koji će to i ostati, na čast izdavaču i društvu, i svima onima koji su se u našoj akciji prepoznali i angažovali.