Уз Андрићев свет емоција

Крушевачко позориште ове године обележава 80 година постојања. Тим поводом у недељу увече, 29. марта од 19 сати биће отворена изложба „Бескрајна прича”, која ће најавити обележавање ове значајне годишњице Крушевачког позоришта. Поставка је урађена у сарадњи са Музејом позоришне уметности из Београда. Од 20 сати, исте вечери премијерно ће бити изведена представа „Љубав у циркусу” Ива Андрића, у драматизацији и режији Небојше Брадића. Представа је настала према мотивима из приповедака „Љубави” и „Циркус”, али и кроз уметничко преплитање ликова, ситуација и мотива из других Андрићевих приповедака, као и из његовог романа „На Дрини ћуприја”. На сцени Крушевачког позоришта тако настаје јединствена позоришна прича која истражује Андрићев свет емоција, судбина и необичних сусрета.

Представа је настала према мотивима из приповедака „Љубави” и „Циркус”, али и кроз уметничко преплитање ликова, ситуација и мотива из других Андрићевих приповедака, као и из његовог чувеног романа „На Дрини ћуприја”. На тај начин, на сцени Крушевачког позоришта настаје јединствена позоришна прича која истражује Андрићев свет емоција, судбина и необичних сусрета.

– Некако је било логично да за осам деценија радимо представу по великом Андрићу, везујући причу за нашу чувену представу „Проклета авлија”. Исти аутори су се нашли на истом задатку. У раду на делу „Љубав у циркусу” било је потребно испратити огромну енергију и знање које је Небојша Брадић свакодневно уносио у будућу драму, снажно инспирисан вечитим Андрићевим делима. Од прошлог лета, па до ових мартовских дана, слагале су се сцене, ликови, мисли и судбине јунака, који су причали своје сличне, тужне, веселе, трагичне приче из живота, заувек везане за наше поднебље и карактере наших људи како некад, тако и сад – каже Бранислав Недић, драматург и први човек Крушевачког позоришта. С обзиром на значај ове годишњице, до краја године у овој кући уметности биће уприличено и отварање Мале ноћне сцене „Марко Живић”, представљање монографије и пројекција филма.

Први трагови позоришног живота у Крушевцу датирају још од времена деспота Стефана Лазаревића. То се види из писања Константина Филозофа: „Житије Стефана Лазаревића”. На видовданском марвеном панађуру 1856. била су закупљена и „два места где су представљенија чињена”…

Колико је позоришна уметност било заступљена на просторима подно Багдале сведоче и сачувани текстови драмског садржаја, чији су аутори били умни појединци Крушевца. Први такав текст, бележе хроничари, било је дело „Отмица или ослобода Крушевца: драмска песма у три дела”, аутора Живка А. Шокорца, штампано 1868. године. Као и комад у три чина „Божји суд на Мендином Брду” Милуна Ибровца (1852–1917). Ово драмско штиво први пут је играно у Народном позоришту у Београду, 1896. године.

С краја 19. века у Крушевцу су рођени бардови српског глумишта: Љубинка Бобић, Мирослава Петровић, Драгица Томас, Душан и Добривоје Раденковић, Добрила Џимић, Живка Срдановић, Живадин Жика Станисављевић, Милица Царка Јовановић, Бранко Јовановић. Сваки од периода у историји Крушевачког позоришта носи своје особености.

У давно снимљеном филму „Поп Ћира и поп Спира” редитељке Соје Јовановић, радо се присећају Крушевљани, играли су, њихови суграђани: Љубинка Бобић и Ђуза Стојиљковић. У серији „Зона Замфирова” троје Крушевљана, главну улогу је играо Војин Ћетковић, а у екипи су били опет Крушевљани: Радмила Живковић и Бата Паскаљевић. Неколико сезона после покретања иницијативе да простор код Крушевачког позоришта добије име Трг глумаца, на бочној фасади осванули су панои с фотографијама деветоро великих уметника: слике Властимира Ђузе Стојиљковића, Бате Паскаљевића, Милана Пузића, Ташка Начића, Радмиле Савићевић, Миодрага Петровића Чкаље, Борисава Михаиловића, Љубинке Бобић и Драгослава Васиљевића Фиге постављене су у „отворе” зграде кроз сталну изложбу која се симболично зове „Прозори сећања”.

Године 1914. у Крушевцу је, бележио је Момир Брадић, један од дугогодишњих директора ове театарске куће, први пут формирано државно позориште; управник је био Коста Делини: глумац, редитељ, педагог и драматург. Глумци овог позоришта војно су мобилисани 1916, тако да преосталу трупу води Костина супруга Мила Делини, позоришту се 1915. придружила и Жанка Стокић. Пре Првог светског рата глумци аматери окупљали су се око „Абрашевића”, а концем 1924, на иницијативу Драгослава Васиљевића Фиге и Радисава Станисављевића основано је Крушевачко уметничко друштво, а у оквиру њега и Дилетантска трупа, познато као Фигино позориште.

Крушевачко позориште основано је 29. марта 1946. године. Прва премијера изведена  је после месец дана – „Родитељски дом” Валентина Катајева у режији Миодрага Наупарца. Ту су стасали познати глумци: Милан Пузић, Миодраг Петровић Чкаља, Ђуза Стојиљковић, Власта Радовановић, Олгица Станисављевић, Ташко Начић, Радмила Савичевић, Јован Глигоријевић, Зорица и Будимир Стефановић, М. Ђорговић, Миодраг Наупарац, Дара Стоиљковић, Аца Сибиновић,  будућа елита југословенског позоришта.

У првој сезони новооснованог позоришта изведене су представе „Сумњиво лице” и „Народни посланик” Бранислава Нушића, „Женидба” Н. В. Гогоља, „Тврдица” Ж. Б. П. Молијера и „Зона Замфирова”.  

Од тада до данас Крушевац је познат као расадник глумаца. Међу њима си у Војин Ћетковић, Наташа Тапушковић, Катарина Марковић, Сергеј и Бранислав Трифуновић.