Из­гле­да ће­ра­ће­мо се још

Про­шле не­де­ље у Са­ра­је­ву, на по­зив ре­ис ефен­ди­је Ху­се­и­на Ка­ва­зо­ви­ћа, одр­жан је са­ста­нак бо­шњач­ке ели­те – по­ли­тич­ке, вер­ске, кул­тур­не, вој­не, ве­те­ран­ске, при­вред­не. Оку­пи­ли се у Га­зи Ху­среф-бе­го­вој би­бли­о­те­ци: ем, у би­бли­о­те­ци да се зна да су уче­сни­ци уче­ни љу­ди или­ти уле­ма, ем, у Га­зи Ху­среф-бе­го­вој, да се зна да је са­став био стро­го му­сли­ман­ски. Ме­ђу чла­но­ви­ма би­бли­о­те­ке на­шли су се по­зна­ти љу­би­те­љи књи­ге, по­пут ми­ни­стра Ел­ме­ди­на Ми­де Ко­на­ко­ви­ћа, спор­не ди­пло­ме и Ра­ме Иса­ка, што про­ду­хо­вље­ним ли­ком то­ли­ко зра­чи да му и не тре­ба ћа­га ко­ју Ми­до не­ма. Да су се на­шли под кро­вом не­ке све­тов­не ин­сти­ту­ци­је, си­гур­но би им се при­дру­жи­ли Жељ­ко, Бо­гић и Мир­ко, као и не­ки мла­ди ја­њи­ча­ри. Ова­ко све „хо­џе, ха­џи­је и ха­фи­зи”.

 Њих три­де­сет тро­ји­ца пот­пи­са­ли су „из­ја­ву о осу­ди го­во­ра мр­жње, исла­мо­фо­би­је и ла­жних на­ра­ти­ва о Бо­шња­ци­ма и БиХ као од­го­вор на зло­на­мер­ну кам­па­њу про­тив Бо­шња­ка и БиХ. Е сад, по­што је реч о „го­во­ру мр­жње”, у цен­тру фо­то­гра­фи­је, на ко­јој се на три ни­воа по­ре­ђа­ло „члан­ство би­бли­о­те­ке”, тик уз до­ма­ћи­на ре­ис ефен­ди­је сто­ји Ба­кир Изет­бе­го­вић, ко­ји је одав­но из­ја­вио да су „Ср­би лош на­род”, „ге­но­ци­да­ши”, „да жи­ве у зло­чи­нач­кој ре­пу­бли­ци шум­ској”.

Ред ни­же ис­под тог ли­де­ра нај­ја­че бо­шњач­ке пар­ти­је и на­кон је­се­њих из­бо­ра, ве­ро­ват­но јед­ног од тро­је на че­лу БиХ, се­ди екс ре­ис Му­ста­фа Це­рић, ко­ји је му­сли­ма­не ко­ји су то­ком пан­де­ми­је од­ла­зи­ли у Бе­о­град да при­ме вак­ци­ну, на­звао нај­ве­ћом сра­мо­том у исто­ри­ји Бо­шња­ка. Шам­пи­о­ни го­во­ра мр­жње уста­ли про­тив го­во­ра мр­жње.

Ка­да спо­ми­њу „исла­мо­фо­би­ју”, не ви­дим баш ни­ка­кве ло­ги­ке да се Бо­шња­ци усред му­сли­ман­ског Са­ра­је­ва бу­не про­тив исла­мо­фо­би­је, јер би то би­ло исто као да се Је­вре­ји бу­не због ан­ти­се­ми­ти­зма у Тел Ави­ву. Не знам где на Ба­шчар­ши­ји на­ђо­ше ма­ни­фе­ста­ци­је исла­мо­фо­би­је. При­ме­ра ан­ти­се­ми­ти­зма, ме­ђу­тим, у том гра­ду, има: от­ка­зи­ва­ње Европ­ске кон­фе­рен­ци­је ра­би­на и це­па­ње изра­ел­ских па­со­ша, свр­ста­ва­ње про­тив Изра­е­ла у ра­ту на Бли­ском ис­то­ку. Да су из­ја­вом осу­ди­ли го­вор мр­жње на­чел­но, без спо­ми­ња­ња исла­мо­фо­би­је, па и не­ка­ко, али кад су већ екс­пли­цит­но спо­ме­ну­ли исла­мо­фо­би­ју, мо­гли су и ан­ти­се­ми­ти­зам, и то на пр­вом ме­сту. А исла­мо­фо­би­ју, са­мо уз на­по­ме­ну да је има у све­ту, а не у ше­хе­ру.

Нај­зад, „зло­на­мер­на кам­па­ња про­тив Бо­шња­ка и БиХ”, ни­ти се чу­је ни­ти се ви­ди би­ло где у све­ту. За За­пад они ни­су опа­сни као Бо­шња­ци не­го као ле­гло ислам­ског те­ро­ри­зма на гра­ни­ци ЕУ. Свет бар про фор­ме по­др­жа­ва Деј­тон­ски спо­ра­зум са анек­си­ма, али они га до­жи­вља­ва­ју као „лу­дач­ку ко­шу­љу”. Овај део Из­ја­ве са 33 пот­пи­са адре­си­ран је на Ре­пу­бли­ку Срп­ску и „Хер­цег-Бо­сну”, кон­крет­но на Чо­ви­ћа и До­ди­ка ко­ји тра­же из­вор­ни Деј­тон, но­ви до­го­вор или мир­ни раз­лаз, а они не­ће ни да чу­ју. Бе­лај је за њих на­стао ка­да је по­сле де­це­ни­ја аме­рич­ке без­ре­зер­вне по­др­шке Бо­шња­ци­ма, До­налд Трамп за­тра­жио рав­но­пра­ван до­го­вор три стра­не у Бо­сни и за­ра­тио на Бли­ском ис­то­ку про­тив ислам­ских зе­ма­ља у „за­шти­ту хри­шћан­ског све­та”.

Елем, на­шли су се опет „Му­сли­ма­ни из­ме­ђу ис­то­ка и за­па­да”, ка­ко гла­си на­слов Али­ји­не дру­ге књи­ге из пе­ри­о­да иле­га­ле. Ислам­ске зе­мље не мо­гу да им бу­ду осло­нац јер су ин­вол­ви­ра­не у ра­то­ве на Бли­ском ис­то­ку, а ЕУ ку­бу­ри и са­ма са со­бом. Ба­кир Изет­бе­го­вић се при­се­тио да су „Бо­шња­ци Ру­си­ју пре­пу­сти­ли Ср­би­ма” и за­тра­жио при­јем код Ка­ла­бу­хо­ва, а Бе­ћи­ро­вић, ко­ји је функ­ци­јом чла­на Пред­сед­ни­штва БиХ до­дао на те­жи­ни ди­ва­ну код ре­и­са у Ху­среф-бе­го­вој би­бли­о­те­ци, за­пу­тио се код ге­не­рал­ног се­кре­та­ра НА­ТО-а. Су­ви­шно је и на­по­ме­ну­ти да је у Бри­сел кре­нуо без са­гла­сно­сти дру­га два чла­на ко­лек­тив­ног Пред­сед­ни­штва БиХ. Ру­те, ме­ђу­тим „ни­је имао вре­ме­на за ње­га” што је већ са­мо по се­би у Са­ра­је­ву до­жи­вље­но као пот­це­њи­ва­ње јед­не „су­ве­ре­не ме­ђу­на­род­но при­зна­те др­жа­ве”. А тек од­го­вор, ко­ји је на „зах­тев да БиХ бу­де хит­но при­мље­на у НА­ТО јер то по­др­жа­ва­ју две тре­ћи­не ње­них гра­ђа­на”, до­био од Ру­те­о­ве за­ме­ни­це, био је по­ра­жа­ва­ју­ћи: „И по­ред фор­мал­ног на­прет­ка ко­ји Бо­сна и Хер­це­го­ви­на бе­ле­жи у са­рад­њи са НА­ТО-ом, кључ­на пре­пре­ка и да­ље оста­је по­ли­тич­ка ре­ал­ност уну­тар БиХ. Без са­гла­сно­сти пред­став­ни­ка вла­сти из Ре­пу­бли­ке Срп­ске, про­цес при­сту­па­ња не мо­же пре­ћи из тех­нич­ке у по­ли­тич­ку фа­зу, што прак­тич­но зна­чи да сви до­са­да­шњи ко­ра­ци на том пу­ту има­ју ли­ми­ти­ран до­мет. Ак­ту­ел­на власт у Ре­пу­бли­ци Срп­ској не са­мо да не по­др­жа­ва члан­ство у НА­ТО-у не­го, као и Ср­би­ја, ак­тив­но про­мо­ви­ше кон­цепт вој­не не­у­трал­но­сти.” И, као би­бер по пи­ла­ву, за­ме­ни­ца ген­се­ка НА­ТО-а зо­ве се Рад­ми­ла Ше­ке­рин­ска, Ма­ке­дон­ка срп­ског име­на.       

Из­гле­да­ло је да су Бо­шња­ци­ма све ла­ђе по­то­ну­ле и да их не­том по­сле је­се­њих из­бо­ра че­ка рав­но­пра­ва­ни ди­ја­лог са Ср­би­ма и Хр­ва­ти­ма, у ко­јем ће, уко­ли­ко хо­ће да са­чу­ва­ју БиХ, мо­ра­ти да при­ста­ну да се Срп­ској вра­те деј­тон­ске над­ле­жно­сти и да Хр­ва­ти до­би­ју тре­ћу из­бор­ну је­ди­ни­цу. Прет­ход­них су­бо­та, у тре­ну­ци­ма три­јум­фа Срп­ске и До­ди­ка, упо­зо­ра­ва­ли смо да су у БиХ оста­ли Шмит, бон­ска овла­шће­ња, 5+2 усло­ва, а ево са­да се ја­вио Ал­фред Гра­нас.       

Већ на по­чет­ку ин­тер­вјуа за „Глас Срп­ске” не­мач­ки ам­ба­са­дор из­ре­као је јед­ну ва­жну ре­че­ни­цу, а по­том и ви­ше не­ва­жних, ко­је ће­мо ипак про­ко­мен­та­ри­са­ти.  

 „На­ши аме­рич­ки при­ја­те­љи су по­сти­гли спо­ра­зум са вла­сти­ма у Ре­пу­бли­ци Срп­ској и са го­спо­ди­ном До­ди­ком. Ми та­кав спо­ра­зум ни­смо скло­пи­ли.”

– Да ли г. Гра­нас хо­ће да ка­же да Не­мач­ку у Бо­сни не оба­ве­зу­је аме­рич­ки спо­ра­зум са Срп­ском и да ће на­ста­ви­ти по­ли­ти­ку ко­ја је и до­ве­ла до кри­зе у БиХ? Са­мо де­мон­стри­ра што ни­је би­ла укљу­че­на у Трам­пов за­о­крет? Бо­шња­ци­ма ну­ди ру­ку ка­ко би они за­уз­врат по­пу­сти­ли њи­хо­вим ста­рим кли­јен­ти­ма Хр­ва­ти­ма? Ис­ту­ра се као ли­дер спољ­не по­ли­ти­ке ЕУ не­за­ви­сне од САД? У сва­ком слу­ча­ју, тре­ба оче­ки­ва­ти ре­а­го­ва­ње Ва­шинг­то­на.

„Оно што До­дик го­во­ри, али и оно што ра­ди, има по­сле­ди­це. Про­блем ни­су са­мо се­це­си­о­ни­стич­ке из­ја­ве, не­го и увре­де ко­је се по­не­кад из­но­се у јав­ном про­сто­ру.”

 – Ако Нем­ци ни­су хте­ли да жи­ве у две др­жа­ве и је­два су че­ка­ли да се спо­је у јед­ну, за­што би, бар за њих, био про­блем што исто же­ле и Ср­би. Шта­ви­ше, Нем­ци су би­ли по­де­ље­ни од ’45 до ’90 – 45 го­ди­на, а Ср­би од ’92 до да­нас – 35 го­ди­на. Се­дам­де­сет го­ди­на су сви Ср­би жи­ве­ли у јед­ној др­жа­ви па је срп­ско се­ћа­ње на јед­ну др­жа­ву све­жи­је и сна­жни­је. Док оку­пља­ње сво­га на­ро­да у јед­ну др­жа­ву Нем­ци зо­ву „ује­ди­ње­ње”, у срп­ском слу­ча­ју је то „се­це­си­ја”. Се­це­си­ја од че­га? Од др­жав­не кон­струк­ци­је БиХ, ко­ја ни­кад ни­је по­сто­ја­ла и на­мет­ну­та је спо­ља без уну­тра­шње са­гла­сно­сти тре­ћи­не на­ро­да на по­ла те­ри­то­ри­је не­мо­гу­ће др­жа­ве.

„Ви­ди­мо и од­ре­ђе­не по­зи­тив­не по­ма­ке – не­ки за­ко­ни су по­ву­че­ни, је­дан је про­гла­шен не­ва­же­ћим од стра­не Устав­ног су­да. Да­кле, по­сто­ји од­ре­ђе­ни на­пре­дак, али, на­жа­лост, ре­то­ри­ка се и да­ље на­ста­вља.”

 – Опет „До­ди­ко­ва за­па­љи­ва ре­то­ри­ка”! Мо­ра­те госн. Ал­фре­де да при­хва­ти­те да та ре­то­ри­ка од­го­ва­ра срп­ском мен­та­ли­те­ту и да за­то До­дик до­бро ко­му­ни­ци­ра са на­ро­дом. Псов­ка је за нас оду­шак од ва­ших по­ни­же­ња. Вас Нем­це ка­да по­ни­зе као не­коћ у Вер­са­ју, на­о­ру­жа­те се до зу­ба и уби­ја­те ми­ли­о­не ни кри­вих ни ду­жних, а ми се са­мо вер­бал­но пра­зни­мо и псу­је­мо вам „све по спи­ску оца”. По­го­то­во ка­да ви­ди­мо да вас то нер­ви­ра.   

„Шта до­би­ја­те од Ру­си­је? Го­то­во ни­шта. Шта до­ла­зи из Евро­пе? Ин­ве­сти­ци­је, тр­го­ви­на, раз­вој­ни про­јек­ти – сва­ко­днев­но.”

– По­мо­гли су нам да се осло­бо­ди­мо од ва­ше оку­па­ци­је и ни­су нас ни­кад бом­бар­до­ва­ли као што сте ви у ви­ше на­вра­та. Ма­ло ли је? О ре­дов­ном снаб­де­ва­њу јеф­ти­ним ру­ским енер­ген­ти­ма не­у­ме­сно је да го­во­ри­мо ва­ма ко­ји­ма то­ли­ко не­до­ста­ју, али сте у на­сту­пу ан­ти­ру­ске хи­сте­ри­је до­зво­ли­ли да вам не­ко тре­ћи уни­шти „Се­вер­ни ток”. По­сле та­кве ме­га­глу­по­сти тре­ба­ло би да пре­ста­не­те да де­ли­те са­ве­те би­ло ко­ме. На­по­слет­ку, „ма­ли Ру­си” во­ле ве­ли­ке Ру­се, а Нем­це баш и не. За­што? Раз­ми­сли­те, ка­за­ће вам се са­мо. Да вам по­мог­не­мо: за Ср­бе ни­је све у ин­ве­сти­ци­ја­ма и тр­го­ви­ни, ако мо­же­те да раз­у­ме­те.

У Не­мач­кој жи­ве сто­ти­не хи­ља­да љу­ди из БиХ, ме­ђу њи­ма и мно­го љу­ди из Срп­ске. Не­мач­ка је, нај­ве­ћи по­је­ди­нач­ни до­при­но­си­лац раз­во­ја. Ов­де по­слу­ју не­мач­ке фир­ме. Ми смо спрем­ни да до­при­не­се­мо, али мо­ра­мо ви­де­ти уме­ре­ни­ји при­ступ по­ли­тич­ких до­но­си­ла­ца од­лу­ка у Срп­ској.”

      Хај­де да се не ла­же­мо, не до­ла­зе не­мач­ки ин­ве­сти­то­ри и тр­гов­ци у ху­ма­ни­тар­ну ми­си­ју у БиХ, не­го за­то што им се ис­пла­ти. На­ше рад­ни­ке, Не­мач­ка та­ко­ђе за­по­шља­ва за­то што јој тре­ба­ју. Не зо­ве БиХ у ЕУ за­то што Ср­би то же­ле не­го за­то што Не­мач­ка има ин­те­рес да ин­те­гри­ше европ­ско дво­ри­ште на за­пад­ном Бал­ка­ну. Ка­сни­те, има и ви­ше ја­чих му­ште­ри­ја. Нај­ве­ћа по­сле­ди­ца Гра­на­со­ве из­ја­ве би­ће у то­ме што ће об­но­ви­ти бо­шњач­ке илу­зи­је о по­врат­ку на ста­ње пре Трам­па, ка­да су Мар­фи, Шмит и Се­на Срп­ској оти­ма­ли јав­ну имо­ви­ну и хап­си­ли јој пред­сед­ни­ка. До­дик у апри­лу и ма­ју иде у Ру­си­ју и САД. По све­му, ће­ра­ће­мо се још.

*Про­фе­сор

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа