Елиот Нес београдског здравства

Градски секретар за здравство, др Драгана Јовановић опет је узбуркала јавност: министра здравља, др Томицу Милосављевића означила је „као особу одговорну што се корупција у здравству не решава”. Јавност се пита да ли је на „мети” секретарке за здравство сада и „глава” првог човека у здравству, пошто су претходно због доказаних малверзација по Закону о јавним набавкама, са функција разрешени, директори клиничко-болничких центара „Бежанијска коса”, „Звездара” и „Земун”, а пре њих и директорка дома здравља „Палилула”, као и две директорке Дома здравља „Звездара”.

Практично овим је испуњен услов који је докторка Јовановић поставила још 20. октобра прошле године. У пратњи полицијског обезбеђења, тада је одржала конференцију за новинаре и практично рекла: или они – или ја! Уколико директори не буду смењени, казала је, подноси оставку и враћа се пацијентима, у Институт за плућне болести Клиничког центра Србије, где ради од 1979. године, а последњих седам година је била директор ове куће.

Министрова хитра реакција због оптужби за корупцију у виду тужбе за клевету, као и захтев за смену, каже да јој нису много значајни, јер није дошла на место секретара да гради каријеру. Грађани су је због упорности да корак по корак, оптужује и смењује директоре здравствених установа прозвали Елиотом Несом, по чувеном полицајцу који јури неухватљиве послове чикашког мафијаша Ал Капонеа.

„То је претенциозно”, одговара докторка Јовановић и додаје да се прихватила функције јер је сама схватила да више не може да гледа око себе шта се ради.

„Ако човек не гледа само себе, може да види превише патње и недостојанства. Можда је мој посао са најтежим болесницима, оболелим од рака плућа, чију патњу гледам, а често не могу да им помогнем, утицао на то како у животу процењујем ствари. Зато сам се супротставила систему који се одржавао на малверзацијама”.

За себе каже да није камелеонски тип и када се одреди према некоме, остаје му лојална било да је реч о губитницима или добитницима. Када су у анонимном писму покушали да јој „напакују” да је на лични рачун добила милион динара за семинар који није одржала, показала је да уме да подигне глас и истера у кратком року истину на видело. Брзо је стигла потврда да су те паре на рачуну – факултета.

На функцију је дошла као нестраначка личност, а на предлог ЛДП. Није члан ниједне политичке странке. Да није члан ЛДП каже да се јасно видело после седнице београдског парламента, када су чланови ЛДП гласали против њеног покушаја да се изјасни за говорницом, па је новинарима морала да се обрати у ходнику. Није ни члан Демократске странке, мада каже да председника Бориса Тадића познаје дуги низ година, а била је и његов лекар.

Рођена је 18. јуна 1954. у Београду. Завршила је Прву београдску гимназију, као „вуковац” за три године, јер је за годину дана полагала два разреда. Уписала је Медицински факултет , мада каже како су је сви видели као таленат за математику, што јој очигледно помаже да се данас сналази у фактурама и компликованим пословима око рачуница у јавним набавкама. Факултет је завршила 1977, а докторирала 1996. Следе специјализације из пнеумофтизиологије, као и последипломске студије из кардиологије са хемодинамиком. Професор је на Медицинском факултету од 1989 за предмет интерна медицина. Има више од 260 објављених радова и стручних књига. Члан је више европских пулмолошких удружења и рецензент у неколико европских часописа. Посебно је поносна на последњу књигу „Палијативно лечење карцинома плућа”, коју је посветила преминулим родитељима и двојици браће.

Говори енглески, италијански и француски језик.

Разведена је. Има ћерку.