Појачаћемо сарадњу са Србијом, упркос кризи

Италијанска влада ће наставити да подржава процес европских интеграција Србије, а шеф дипломатије Франко Фратини ће на самиту министара спољних послова земаља чланица Европске уније, 23. фебруара, затражити што скорију либерализацију визног режима према нашој земљи. Ово је, у разговору са српским званичницима, потврдио Роберто Формигони, председник економски најразвијенијег италијанског региона Ломбардије, који је пре два дана посетио Београд на позив председника Србије Бориса Тадића.

– Италија верује да Србија има све услове да убрза приближавање Европској унији и да би у том смислу ЕУ требало што пре да размотри питање почетка примене Привременог трговинског споразума ЕУ са Србијом и ратификације Споразума о стабилизацији и придруживању. Подржавамо и жељу ваше земље да се кандидује за чланство у ЕУ, али чињеница је да Унију сад највише брине како да савлада последице дубоке глобалне економске кризе са којом се суочава и да је обузета припремама за избор новог сазива Европског парламента у јуну. Зато би добро било да сачекате, па да захтев за кандидатуру поднесете европским посланицима у новом саставу – рекао је Формигони у интервјуу „Политици” и РТС-у.

После разговора са председником Тадићем, премијером Мирком Цветковићем, министрима економије Млађаном Динкићем, трговине Слободаном Милосављевићем, енергетике Петром Шкундрићем и здравља Томицом Милосављевићем, као и са представницима српске привреде и најугледнијих италијанских компанија у нашој земљи, председник Ломбардије је новинарима поновио поруку италијанског премијера Силвија Берлусконија, коју је пренео влади у Београду: Италија остаје привржена традиционалном пријатељству са Србијом, њеној европској будућности и тешњој билатералној сарадњи, на политичком али и на економском плану. Италија је, подсетимо, трећи трговински партнер наше земље, а са око 800 милиона евра уложеног капитала убраја се међу најзначајније стране инвеститоре.

Да ли сте у разговорима са српским званичницима и привредницима помињали и неке конкретне облике сарадње?

Циљ моје посете и сусрета привредно-политичке делегације Ломбардије са саговорницима у Србији управо је било разматрање области у којима је могуће продубити економске и трговинске односе. Реч је пре свега о енергетици, инфраструктури (првенствено саобраћајној) и здравству. У складу са усвојеном стратегијом ЕУ, заинтересовани смо за заједничке пројекте на развоју и коришћењу извора обновљиве енергије, соларне и хидропотенцијала, производње биомасе и изградњу термоелектрана. Посебно су нам занимљиви амбициозни планови за развој транспортних праваца, које нам је представио председник Тадић.

Ломбардија, са својих десетак милиона становника, најгушће је насељена, индустријски најразвијенија и економски најјача од 20 региона Италије. Статистика говори да је ту остварена четвртина укупног италијанског БДП-а. Последњих година је изузетно улагала и у сектор услуга, највише финансијских. Како се на вас одразила глобална економска криза?

Цела Италија је снажно погођена ситуацијом на светском тржишту, па и Ломбардија. Предузели смо читав низ мера на државном и регионалном нивоу да помогнемо предузећима и грађанима. Италијанска влада је одвојила велика средства за подршку радницима који су због кризе остали без посла, а ми смо у Ломбардији одлучили да најугроженијим породицама, са троје и више малолетне деце, доделимо месечну помоћ од 1.500 евра. Најважније је, међутим, да консолидујемо компаније, јер ће криза потрајати.

У протекле две деценије Ломбардија, а нарочито индустријска област њеног главног града Милана, постала је најпожељнија дестинација за стране раднике који су долазили у Италију. Ту сада живи више од четвртине свих имиграната, а међу њима и доста оних из Србије. Да ли ће криза означити крај оваквом „гостопримству”?

У овим околностима, кад се многе фабрике затварају и људи остају без посла (предвиђамо 600.000 до милион незапослених у целој Италији), сигурно ће бити преиспитане и смањене и квоте радника који долазе изван ЕУ, али потреба за њима неће сасвим престати. Ломбардија их је досад највише примила од свих регија, трудили смо се да им помогнемо не само при запошљавању већ и у обезбеђењу смештаја, здравствене заштите, школовања… Морамо, међутим, подвући разлику између оних који долазе легално – са свим папирима, и који ће и даље бити добродошли, макар и у мањем броју – и илегалаца. Они су проблем, и тај проблем ћемо још одлучније и ефикасније решавати.

-----------------------------------------------------------

Новинар и политичар

Роберто Формигони, новинар и политичар са дипломама филозофије миланског универзитета „Свето срце” и политичке економије париске „Сорбоне”, прошле године изабран за потпредседника владајуће коалиције Пополо дела либерта (Слободан народ), некадашње „Форца Италија”, веома је популаран међу грађанима Ломбардије: већ трећи пут је изабран за председника овог региона, у којем је и рођен 30. марта 1947. Богата политичка каријера Формигонија, поред осталих биографских детаља, бележи и да је био посланик, а затим и потпредседник Европског парламента, оснивач две политичке партије и успешни преговарач у кризи са таоцима у Ираку (1990) кад је, захваљујући његовом ангажовању, ослобођено неколико заробљених италијанских техничара.