Недеља, 21.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сабор изданака лозе Немањића

Сабор изданака лозе Немањића
Повеља за Путина (Фото П. Копривица)

Савино Село – На традиционалном сусрету изданака највећег српског племена Васојевића, које потиче са истоименог простора испод Комова и Бјеласице, од извора Лима до близу Бијелог Поља, одржаном минуле суботе у Савином Селу код Врбаса, окупило се више од 600 чељади из многих крајева Србије, Црне Горе, као и из расејања. Била је то прилика да се поново сретну стари знанци, рођаци и братственици, да се склопе нова и учврсте постојећа пријатељства, да се оживе успомене и сећања на своје славне претке, великане попут Стефана Немање и светог Саве, Карађорђа, Вука Караџића, и многих других који су својим животом и делом оставили неизбрисиве и драгоцене трагове у српској историји.

Већ шеснаест година, сваког викенда уочи Аранђеловдана, Васојевићи приређују својеврсно саборовање у овом месту у којем већину становништва чине црногорски колонисти и њихови потомци који су пре шест деценија "влаковима без возног реда" стигли у Панонску низију из долине Лима усечене између кршевитих предела Берана, Андријевице, Плава, Колашина...Савино Село је тако постало "главни град" Васојевића у Војводини, који су и овога пута срдачно дочекали и угостили своје племенике са разних страна. То је, како рече, професор доктор Милија Зечевић, почасни председник Удружења Васојевића, израз заједничке жеље свих припадника овог великог племена, да негују традицију постојбине, да се не отуђе, да се међусобно испомажу и да удружени исказују поштовање према прецима, да чувају своје и све друге српске и црногорске светиње православља и словенског наслеђа уопште.

– Васојевићи као Немањића сој знају да су пореклом из Русије, па отуда поред своје славе Светог Архангела Михаила, из поштовања према руском народу и Русији, обележавају приславу – Светог Александра Невског. Таква оданост према прецима и пореклу нигде није изражена као код Васојевића – рекао је Милија Зечевић, образлажући одлуку племенске Скупштине да се председнику Руске Федерације Владимиру Путину додели Златна повеља Удружења Васојевића, што је међу присутнима поздрављено бурним овацијама одобравања и дуготрајним аплаузом. Подржана је са нескривеним одушевљењем и иницијатива да се Владимир Путин предложи за Нобелову награду за мир.

Златна повеља Удружења Васојевића додељена је и руском амбасадору у Србији Александру Алексејеву, а признања је за свог председника и првог дипломату Москве у нашој земљи примио изасланик амбасаде Русије Олег Булдасов.

И током званичног дела овог Сабора, а и приликом вишечасовног опуштеног дружења и ћаскања за великом заједничком софром у фоајеу основне школе "Бранко Радичевић", често је истицано да Васојевићи не одустају од свог српског порекла, и поред актуелне политичке подвојености у Црној Гори. Отуда, нагласио је Марко Ђукић, генерални секретар Удружења, ово племе чува српски језик, гради и подржава подизање српских цркава у завичају, али и у Србији и Републици Српској, у Америци, Аустралији, Канади. Исказано је то и у надахнутим уметничким наступима народног гуслара Драшка Малиџана, Бранке Шћепановић, принцезе изворне црногорске народне песме, потом песника Благоја Баковића и осталих учесника у културно-забавном делу програма.

Све је протекло у духу завичаја и традиције, па се тако и на менију нашло обиље куване овчетине са "кртолом у гуке" (куваним кромпиром) и сиром, уз неизоставну прасетину са ражња и низом других гурманлука и ђаконија уобичајених у оваквим пригодама. Госте је послуживало петнаестак конобара, а "економат" су вредно и умешно водили, исекли и сервирали око 400 килограма меса Доброслав Бубања, Милорад Лалевић и Бранка Девић. Свеукупна атмосфера одисала је мирисом родног краја. До касно у ноћ трајало је весеље, смењивале су се здравице и пошалице, пригодне беседе и натпевавања, да би на крају био договорен и нови сусрет, у новембру идуће године.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.