„Двор” само локално складиште

Потписивање пакета докумената између Русије и Мађарске о изградњи мађарског дела гасовода Јужни ток и подземног складишта гаса капацитета од 1,3 милијарде кубних метара, озбиљно доводи у питање жеље Србије да „Банатски Двор” буде регионално складиште гаса и да од тога има добру зараду, каже за „Политику” Зорана Михајловић-Милановић, експерт за енергетику.

Србија се, изгледа, нашла на зачељу тог битног пројекта, иако се зна да је заједничко српско-руско предузеће за градњу наведеног гасовода требало да буде основано још 25. маја лане, а потом 1. марта ове године, када је поново одложено.

Србија још не зна када ће бити завршено складиште „Банатски Двор”, јер очекује да Руси тек у јулу кажу хоће ли улагати у тај пројекат. До тада, како је предвиђено међудржавним споразумом,наша земља не може да ангажује ниједног партнера за завршетак тог великог посла.А нема пара да „Двор” напуни самадо пуног капацитета од око 800 милиона кубика гаса.

– Како сада ствари стоје, „Банатски Двор” у најбољем случају може бити оперативно складиште гаса из ког ће „Србијагас” повлачити руски гас и највероватније га плаћати Русима, што је нонсенс – каже наша саговорница. – Али, ако се има у виду да су Руси и у овом послу већински власници, онда није нереално очекивати да ће Србија морати да им плаћа повучени гас.

„Двор” је иначе , наглашава она, могао да постане регионално складиште гаса. Грешка је, међутим, што српска страна приликом потписивања међудржавног споразума с Русијом није потписала уговор о завршетку градње „ Двора”, него меморандум који није обавезујући, истиче она.

Зорана Милановић-Михајловић се слаже да је Србија, по правилу, земља која последња улази у реализацију овако важних пројеката, па је то и у случају потписивања уговора о оснивању заједничког предузећа с „Гаспромекспортом” о градњи Јужног тока.

У „Србијагасу” нико од званичника не жели да каже када се може очекивати да ће доћи до оснивања ове фирме, међутим незванично се сазнаје да би то ипак могло бити до краја марта.

„Политици” је из „Гаспромекспорта” потврђено да се рок за оснивање заједничке фирме одлаже на неко време због обимне техничке документације која се још припрема. Међутим, упућени у гасни сектор тврде да „Гаспромекспорт” детаљно чешља папире пословања „Србијагаса”, с којим треба да уђе у посао, како би се уверио да будући партнер случајно „нема неких подводних мина” које би се финансијски лоше одразиле на будуће заједничко пословање.

Војислав Вулетић, секретар у Удружењу за гас Србије, потврђује за „Политику” да је потписивање споразума између „Гаспрома” и Мађарске о формирању заједничког предузећа за изграду дела гасовода Јужни ток последњи апел Србији да више нема шта да чека. Споразум су до сада потписали Бугарска и Италија, Хрватска је заинтересована да гас добија преко Мађарске, а Словенија и Француска хоће гас који долази овим гасоводом, па није јасно шта сада кочи реализацију овог посла.

Вулетић каже да пре уласка у овај посао, који није јевтин, обе стране морају имати потпуно чисту ситуацију. Најважније је да иза одлагања не стоје било какви други разлози, попут прича да Руси немају гаса, каже он.

Колико је битно да се Јужни ток што пре изгради потврдила је и недавна посета италијанског министра Скајоле, потврђује Вулетић. За формирање заједничке фирме потребно је положити оснивачки капитал, тврде упућени. Али, Јужни ток, којим би гас требало да се транспортује из Новорусијска испод Црног мора преко Бугарске, Грчке Србије, Мађарске, Словеније до Италије и Аустрије, градиће се само ако студија изводљивости наведених земаља потврди да је пројекат заиста исплатив. У супротном, од посла неће бити ништа, потврдио је италијански министар Клаудио Скајола.

У „Србијагасу”, како се сазнаје, већ увелико прикупљају податке за студију изводљивости. Потребно је обезбедити извођача пројекта, а када је реч о финансирању цевовода који ће ићи преко Србије, градиће се кроз такозвано пројектно финансирање. Дакле, треба наћи банке које ће уложити у градњу, а оне ће се на то одлучити само уколико буду сигурне да ће им се новац вратити кроз транзит гаса.

Јасна Петровић