Биолошки трагови – најпоузданији

Прича о стопроцентној поузданости ДНК анализе заснива се на чињеници да не постоје два човека на планети са истим генетским кодом, осим једнојајчаних близанаца. За анализу и упоређивање молекула ДНК довољна је веома мала количина биолошког материјала, као што су делић длаке или хиљадити део једне капи крви.
У будућем националном ДНК регистру, према нацрту закона, наћи ће се генетски отисци свих пунолетних особа које су осуђене на казну затвора преко годину дана, али и малолетника који су осуђени за најтеже облике тешких кривичних дела.

– Национални ДНК регистар не подразумева базу генетских отисака свих грађана Србије, већ само осуђених лица, и то на казне затвора преко једне године. Малолетници ће имати свој генетски код у националној архиви само ако су извршиоци најтежих злочина, а предвиђено је да постоји и регистар деце извршилаца најтежих облика тешких кривичних дела, дакле млађих од 14 година, иако они нису кривично одговорни. Искуства европских земаља показују забрињавајући број тешких злочина млађих од 14 година, а таквих случајева је било и код нас – рекао је за "Политику" судија Драган Обрадовић, председник радне групе за израду закона о националном ДНК регистру и председник Окружног суда у Ваљеву.

Још је неизвесно да ли ће се будући национални ДНК регистар налазити у седишту МУП-а Србије. Постоји могућност да архива генетских отисака буде смештена у Министарство правде или у Институт за судску медицину у Београду, али се размишља и о оснивању националне агенције за ДНК регистар, која би била потпуно независна од полиције и правосуђа.

– Питање седишта базе биолошких података је још спорно. Радна група се залагала за оснивање националне агенције за ДНК регистар. Закон још није донет, иако је његов нацрт завршен још у септембру прошле године, али је Министарство правде недавно најавило да ће врло брзо пустити текст закона у процедуру – каже Обрадовић.

Национална база генетских отисака имаће и још три посебна регистра: архиву биолошких отисака осумњичених и окривљених за време трајања кривичног поступка, регистар несталих лица и форензички ДНК регистар у коме ће се чувати сви биолошки трагови пронађени на "лицу места" који се не поклапају са постојећим ДНК траговима у архивама отисака осуђених и окривљених.

Иако је у судовима широм Србије већ око три стотине случајева успешно решено управо захваљујући вештачењима ДНК молекула, наша земља још нема архиву генетских отисака. Чак 20.000 узорака костију из масовних гробница у Батајници, БиХ и на Космету идентификовано је у лабораторијама у Београду, Тузли, Сарајеву и Бањалуци.

У судске анале и уџбенике криминалистике ушао је случај силовања и убиства Хелге Чевари у Суботици због којег је један погрешно оптужени човек провео у затвору годину дана. Супервештачење биолошких трагова показало је да је невин и пуштен је на слободу, а случај је дуго био нерасветљен. Три године касније, због силовања једне жене ухапшен је Скендер Мемети, а рутинским упоређивањем његових биолошких трагова са жртве и архивираних трагова непознатог починиоца злочина над Хелгом Чевари утврђено је да је реч о идентичном генетском коду.