Братска утопија

Ненад Поповић je успешан пословни човек, дакле богат, професор, бивши председник Партизана, шеф Економског савета Демократске странке Србије.

Исказује се као поборник „источног курса” у трагању за кредитима. А то ће рећи како Србија треба да се окане ММФ-а и помоћ потражи у Москви. Разлози које је др Поповић навео могли би да се разумеју као уверљиви. Србији је потребан свеж новац за помоћ посусталој привреди. А Русија га има. Кредитира чак и онај фонд одакле ми иштемо зајам: ММФ! Њима је Москва помогла са две милијарде евра, а фонд сада тражи још десет.

Хтело се рећи да српска власт трага за посредованим и скупљим кредитима, а могла би непосредно да среди новчану оскудицу са Русијом. Али, за такву погодност постоји један, у овом часу претежак услов: да ДСС буде на власти.

Тако је бар српској јавности, забринутој због најезде сиромаштва, објаснио Ненад Поповић. Руске паре да, оне су ту, само власт мора да буде код оних који би знали шта да учине са руским новцима. Уосталом, др Поповић је наводно разговарао са „руским званичницима”, јер је Русија поље његових разгранатих послова. И они, то јест званичници, потпуно су се сложили са превентивном тезом о могућој издашности руске државе. Да власт буде тамо где је речено, и где је иначе неколико пута већ била.

Узгред, позајмицу не би давале банке, него руска држава непосредно, што би значило да у пријатељском зајму нема лихварских посредника. Тако бисмо за 2009. добили три милијарде евра, и још толико за следећу годину. Оно за власт у Србији, наравно, подразумева се...!

Иначе је руска држава већ показала своју великодушност, казао је Поповић, дајући кредите овим редом величина: Украјини пет милиона евра, Белорусији четири, Киргизији и Исланду по две.

Информација о зајму из државног фонда Русија била би потпуна да је др Поповић навео име бар једног „званичника”. Али он то из неког разлога није учинио.

Читаву бајку са гомилом пара до којих је лако доћи уз промену власти објаснио је руски амбасадор у Београду Александар Конузин. Уз комплименте на рачун др Ненада Поповића, Конузин је деликатним дипломатским језиком одбацио могућност да се било који руски званичник оглашавао поводом државног кредита Србији.

А то значи да руској страни није пало на памет да финансијску помоћ условљава променом власти. И то уз унапред одабрану циљну групу која би добила паре кад и изборе.

У односу политичких група према јавности, такав се поступак понегде дефинише као „непродуктиван маркетиншки политички трик”. Обећаш оно што није могуће испунити, уз услов који поготово није могуће испунити.

Ако се ДСС некада и врати тамо где је већ био, давно ће бити заборављена братска финансијска утопија Ненада Поповића. Таква се обећања и не дају да би била упамћена.