Bratska utopija

Nenad Popović je uspešan poslovni čovek, dakle bogat, profesor, bivši predsednik Partizana, šef Ekonomskog saveta Demokratske stranke Srbije.

Iskazuje se kao pobornik „istočnog kursa” u traganju za kreditima. A to će reći kako Srbija treba da se okane MMF-a i pomoć potraži u Moskvi. Razlozi koje je dr Popović naveo mogli bi da se razumeju kao uverljivi. Srbiji je potreban svež novac za pomoć posustaloj privredi. A Rusija ga ima. Kreditira čak i onaj fond odakle mi ištemo zajam: MMF! Njima je Moskva pomogla sa dve milijarde evra, a fond sada traži još deset.

Htelo se reći da srpska vlast traga za posredovanim i skupljim kreditima, a mogla bi neposredno da sredi novčanu oskudicu sa Rusijom. Ali, za takvu pogodnost postoji jedan, u ovom času pretežak uslov: da DSS bude na vlasti.

Tako je bar srpskoj javnosti, zabrinutoj zbog najezde siromaštva, objasnio Nenad Popović. Ruske pare da, one su tu, samo vlast mora da bude kod onih koji bi znali šta da učine sa ruskim novcima. Uostalom, dr Popović je navodno razgovarao sa „ruskim zvaničnicima”, jer je Rusija polje njegovih razgranatih poslova. I oni, to jest zvaničnici, potpuno su se složili sa preventivnom tezom o mogućoj izdašnosti ruske države. Da vlast bude tamo gde je rečeno, i gde je inače nekoliko puta već bila.

Uzgred, pozajmicu ne bi davale banke, nego ruska država neposredno, što bi značilo da u prijateljskom zajmu nema lihvarskih posrednika. Tako bismo za 2009. dobili tri milijarde evra, i još toliko za sledeću godinu. Ono za vlast u Srbiji, naravno, podrazumeva se...!

Inače je ruska država već pokazala svoju velikodušnost, kazao je Popović, dajući kredite ovim redom veličina: Ukrajini pet miliona evra, Belorusiji četiri, Kirgiziji i Islandu po dve.

Informacija o zajmu iz državnog fonda Rusija bila bi potpuna da je dr Popović naveo ime bar jednog „zvaničnika”. Ali on to iz nekog razloga nije učinio.

Čitavu bajku sa gomilom para do kojih je lako doći uz promenu vlasti objasnio je ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Konuzin. Uz komplimente na račun dr Nenada Popovića, Konuzin je delikatnim diplomatskim jezikom odbacio mogućnost da se bilo koji ruski zvaničnik oglašavao povodom državnog kredita Srbiji.

A to znači da ruskoj strani nije palo na pamet da finansijsku pomoć uslovljava promenom vlasti. I to uz unapred odabranu ciljnu grupu koja bi dobila pare kad i izbore.

U odnosu političkih grupa prema javnosti, takav se postupak ponegde definiše kao „neproduktivan marketinški politički trik”. Obećaš ono što nije moguće ispuniti, uz uslov koji pogotovo nije moguće ispuniti.

Ako se DSS nekada i vrati tamo gde je već bio, davno će biti zaboravljena bratska finansijska utopija Nenada Popovića. Takva se obećanja i ne daju da bi bila upamćena.