Сами себе укинули

Овогодишње 54. Стеријино позорје у Новом Саду још није ни почело, а већ је изазвало бурне реакције и коментаре. Татјана Мандић Ригонат, један од прошлогодишњих селектора Позорја за „Политику” је изнела своје ставове поводом актуелних догађаја:

– Звање селектора подразумева постојање личног, естетског и интелектуалног интегритета. Функција селектора је веома битна и не може се са селекцијом ићи на поправни испит. За селекцију се одговара пред судом јавности, публиком, на крају крајева и пред жиријем фестивала.

Као директор ансамбла Драме Народног позоришта у Београду, Татјана Мандић Ригонат, како нам је казала, добила је пре више од десет дана писмо у којем је обавештена да је представа „Дервиш и смрт” националног театра увршћена у програм Стеријиног позорја.

– Уз то сам добила и писмо у којем се образлаже избор сваке појединачне представе. За мене је, логично, тада била завршена селекција. Ово што се после тога догодило сматрам апсолутним скандалом, јер то је уплитање политике у уметност, у слободу избора селектора! Селектори су сами себе укинули, суспендовали су се као битне фигуре, као људи од интегритета и ово што се догодило нарушава углед Стеријиног позорја. Селекцију нисам желела да коментаришем, мада је било уочљиво – седам представа из Београда, седам из Војводине – јер, сматрам да не треба коментарисати селекцију пре одгледаних представа. Нико осим селектора није видео целокупну продукцију. Дакле, нико није имао право да се накнадно у то меша; ко год да је, нема право на то. Ово више није фестивал, ово је позоришни сајам иза којег не стоји никаква естетика – подвлачи Татјана Мандић Ригонат и додаје:

– Свака позоришна година је богата и то богатство се узима у обзир када правиш селекцију. Разумем жељу Ивана Лалића и подржавам је да, осим што је град Егзита, Нови Сад постане позоришни град али то се не ради на овакав начин, већ тако што бираш селекторе који стоје иза свог избора. Начин селекције је добар. Он подразумева да селектор одгледа све представе. То је једини принцип. Нико не може накнадно да се меша, а поражавајуће је то што су селектори на то пристали. Иду на поправни испит и њихова селекција више не стоји – категорично закључује Татјана Мандић Ригонат.

Театролог Александар Саша Милосављевић, један од претходних селектора Стеријиног позорја, подсетио нас је јуче да је и у време његовог мандата било: „Бурно, узбудљиво, са много притисака. И тада се говорило о промени концепције Позорја, увео сам неке новине које је касније Меденица спровео, пре свега невербални театар”. Иван Меденица, такође један од бивших селектора, није јуче могао да изнесе своје коментаре јер је, како нас је обавестио у телефонском разговору, у Будимпешти.

 --------------------------------------------------------

Дејан Мијач: Дао сам оставку

Занимљиво искуство у својству селектора Стеријиног позорја имао је редитељ Дејан Мијач.

– Тада је још увек постојао Савет Позорја. До распада Југославије његов председник био је Јосип Видмар, а у крњој Југославији наследио га је Јован Христић. Христић ми је и понудио да будем селектор. Прихватио сам јер нисам имао у плану да нешто режирам те године. Десило се, међутим, да неочекивано, током лета урадим представу „Лажни цар Шћепан Мали” у Будви. Рекао сам Христићу да имам неугодну ствар и подсетио га да нећу ту представу у избору за Позорје. Направио сам селекцију и предложио је Савету Стеријиног позорја. Одједном, Христић поставља питање о „Лажном цару Шћепану Малом”. Доведен сам у неугодну ситуацију. Дао сам оставку и повукао селекцију. Савет је, ипак, остао при мојој селекцији, само су додали неке представе. Нисам био задовољан поступком, нисам ни ишао на доделе награда. Не бих волео да се неко позива на тај немио случај, јер то није било лепо – каже Дејан Мијач.