Јединствени, прескупи филм

Прошло је нешто више од једне деценије откако је „Титаник”, филм канадског редитеља Џејмса Камерона, 1997. године постао својеврсни холивудски феномен, са освојених 11 Оскара, дотад невиђеним специјалним ефектима и невероватномзарадомод 1,8 милијарди долара. По њој је и остао упамћен као финансијски најуспешнији филм у историји кинематографије.

Дванаест година касније, тачније, у децембру ове године, очекује се премијера Камероновог новог филмског гиганта, научнофантастичног епа под називом „Аватар”, који нам доноси нову револуцију у домену дигиталне 3D филмске технологије. За рад на овом изузетно масивном филмском пројекту Фокс студија билојеангажовано више од хиљаду људи, а трошкови су, веровали или не, премашили буџет од читавих 200 милиона долара.

„Аватар” је прво Камероново гигантско играно остварење након чувеног „Титаника” (у међувремену је урадио неколико документарних филмова), снимано у Лос Анђелесу и на Новом Зеланду, уз помоћ редитеља Питера Џексона (трилогија „Господар прстенова”) и његове продуцентске компаније „Weta” која се бави специјалним ефектима. Камерон је прву верзију приче написао још 1995. године, имајући идеју да управо њоме своју продукцијску компанију доведе усам врх светске филмске индустрије.

Ипак, према признању у магазину „Тајм”, Џејмс Камерон истиче да све до ове године филмска технологија није достигла ниво који му је био потребан како би своју замисао и спровео у дело. Оно по чему ће „Аватар” бити јединствен јесу, заправо, први пут виђени „фотореалистични” кадрови и сцене, рађени потпуно новом филмском техником у домену већ увелико распрострањене дигиталне 3D филмске технологије. Реч је пре свега о пионирској технологији: систему „е-motion capture” малих камера које снимају главе глумаца како би се њихови изрази лица накнадно дигитализовали и убацили у тела вешто анимираних тродимензионалних ликова. Након коначне обраде, посматрач-лаик нема јасну представу о томе шта је у филму реалност, а шта анимација.

Радњу филма пратимо у далекој будућности која се, већим делом, одиграва на митској планети Пандора. Прича филма прати проблеме људске експедиције на удаљеној планети и рањеног маринца Џејка Салија који, мимо своје воље, долази у ситуацију у којој мора да насели и истражи мистериозну планету. У непрестаној борби за свој живот и сталним сукобима са становницима планете, народом На’вис, заљубљује се у припадницу необичног племена. Иначе, сама реч „Aватар” представља инкарнацију хинду божанства које преузима људско обличје. Водећи лик у филму, ратни ветеран Џејк Сали, представља симбиозу људске и „Aватар” егзистенције, приказану у дигиталној 3D техници. Суштински, реч је о филмској авантуриу којој људска врста покушава да, на себи својствени начин, разреши проблем са природом онога што јој је непознато.

Главну улогу у овом филмском спектаклу, сниманом највећим делом у празном студију, тумачи млади аустралијски глумац Сем Вортингтон, а глумачкој екипи су се придружили и чувени Ђовани Рибиси („Савршени странац”, „Изгубљени у преводу”), прослављена Сигорни Вивер и млада холивудска звезда Мишел Родригез. Оно што је посебно занимљиво јесте то да ће се у филму поред, да тако кажемо, стварних глумачких имена, наћи и шест, у потпуности компјутерски генерисаних глумаца.

Хоће ли овај филм остварити зараду „Титаника” и да ли је редитељ и сценариста ЏејмсКамерон подлегао притиску великих очекивања, остаје да се види. Оно што је много битније јесте то да ће фанови и истински заљубљеници у SF жанр и нове филмске технологије имати прилику да уживају у до сада невиђеним иновацијама у домену дигиталне 3D технологије и система „e-motion capture” малих камера. Све то, наравно, не значи да више неће бити и оне публике која ће се (попут потписнице ових редова), без обзира на све, увек радије вратити малој, ауторској, интимној филмској причикојуу основи, поред веште режије,чине добар текст и „чиста” глума.