Април у Београду

Април је један од најлепших месеци у Београду, што је већ ушло и у песму. Можда је ипак више од случајности што је баш 1. априла и рођендан Студија Б, медијске куће која је већ готово четири деценије несумњиво једна од непорецивих (и непроцењивих) вредности главног града. Могло би се рећи да је Београд добио радио и телевизију какве је по свим својим велеградским одликама заслуживао – али одмах додати да је овај град данас то што јесте добрим делом управо захваљујући и дугогодишњем медијском учинку РТВ станице с врха „Београђанке”.

Ових првих априлских дана у програмима РТВ Студија Б било је много подсећања на околности из 1970. године, када је почело емитовање радио програма, и на стање ствари 1990.године, када је кренуо у етар ТВ сигнал ове станице. У међувремену, стварана је историја. Била је бурна, драматична и трауматична, као и живот сам, и постала је доказ оне често коришћене тврдње да истинске националне институције (па и медији) у потпуности деле судбину свог окружења.

За протеклих двадесетак година медијска сцена се много и нагло мењала, а телевизије су настајале и нестајале много више као резултат политичких и економских него уже медијских потреба. Јавност је при том и добијала и губила, схватајући да обиље понуде јесте вредност по себи, али да није гаранција подизања програмског квалитета. У увећаној конкуренцији произвођача и емитера гледалачки профит није увек стизао с исте стране, а миљеници публике стицали су и губили тај статус напором да обезбеде и сачувају различитост.

Студио Б истрајно се носи с таквим изазовом. И, чини се, налази решење својим актуелним концептом градске телевизије. А ако је Београд свет, како с поносом поручују Београђани, онда је и његова телевизија свакако и регионална и републичка. Мало ли је?

Разумљива је носталгија ветерана Студија Б за славним деведесетим и њихово тихо огорчење што им је помало заборављено ондашње „слободарство”, што се атрибутима независно, алтернативно, истраживачко, опозиционо, сада ките неке друге медијске куће. И хвале вредно је њихово настојање да се увек сете својих оснивача, да помену велика ауторска имена која су од РТВ Студија Б направила истински симбол Београда, па отишли или на други свет или у друге редакције.

Али, битно је да Студио Б сада чине: поштоваоци сопствене традиције; ђаци ваљане новинарске школе; зналци основних медијских заната; припадници модерног, урбаног сензибилитета.То су професионалци који верују да у Београду живе неки пристојни, образовани људи, жељни прво разноврсних и поузданих информација, потом културе, а онда и сувисле забаве, уредници који поштују своје суграђане, не потцењују њихова очекивања и не пoдмећу им шарене лаже и испразне занимације, аутори који се са својим гледалиштем разумеју и настоје да му свакодневицу олакшају и оплемене, 

Таква телевизија је потребна Београђанима. Да ли ће она опстати сходно важећој регулативи о приватизацији, економским приликама и политичким односима – друга је, и посебна, прича.