Једино решење еманципација Рома

Национална стратегија за унапређивање положаја Рома, како се надају у Министарству за људска и мањинска права, требало би да буде усвојена на нивоу владе током наредне седмице. Осим тога, биће усвојено и 12 акционих планова који се тичу образовања, здравства, запошљавања, становања, социјалне заштите, права жена, дискриминације, непоседовања личних докумената и других горућих проблема ромске популације.

Према попису из 2002. године, у Србији живи око 108.000 Рома, али процене с терена говоре да је број припадника ромске националности у Србији много већи – око 450.000. Већина ромске деце школског узраста је ван школског система, родитељи су махом незапослени, а велики број породица живи у нехигијенским насељима, суочен са немаштином, насиљем на расној основи и дискриминацијом, саопштило је Министарство за људска и мањинска права које је поводом 8. априла, Светског дана Рома отворило конкурс за најбоље ромске ученике. Они ће бити награђени рачунарима, а истог дана ће, на београдском Тргу Републике, бити организован концерт ромске групе „Кал”.

– После усвајања стратегије, организоваћемо састанке са председницима општина како бисмо упутили локалне самоуправе да део средстава издвоје и за решавање ромских питања предвиђених стратегијом на нивоу својих општина. Министарство за људска и мањинска права ће имати улогу координатора, обављаће мониторинг локалних самоуправа и трудити се да их едукује и информише о правилној примени стратегије – каже за „Политику” Петар Антић, помоћник министра за људска и мањинска права Светозара Чиплића.

Проблеми дивљих насеља су, како каже Антић, приоритет.

– Велики број најугроженијих Рома живи у Београду у који су дошли у потрази за послом. Ипак, они који живе у дивљим насељима, а пријављени су у неким другим местима, углавном на југу Србије, уколико им држава већ понуди помоћ да се врате у место боравка, где ће моћи да раде, немају право да је одбију – објашњава Антић, додајући да и међу Ромима постоје они који злоупотребљавају свој незавидан положај, те да су због њих и остали Роми жртве предрасуда и дискриминације.

Управо због тога је, сматра наш саговорник, неопходна сарадња владе, цивилног сектора, локалних самоуправа и надлежних министарстава. Иако је неопходан вишегодишњи рад да би се видели резултати акције „Декада инклузије Рома 2005–2015”, којој Србија ове године председава, Антић сматра да је ситуација боља него пре неколико година, те је оптимиста да ће се у блиској будућности ипак решити најтежи проблеми Рома у Србији. Он истиче и то да и они сами морају да се потруде да побољшају свој положај и наглашава да ће ономе ко жели да ради на себи и превазиђе своје проблеме и држава изаћи у сусрет.

Како сматра, најбољи начин да се Роми укључе у друштво јесте образовање.

– Чињенице говоре да Роми морају да се боре за успех двоструко више него други. Веома је важно да се млади Роми образују, да верују у своје способности и да се боре да изађу из „гета” – каже Антић за „Политику”, додајући да се ситуација може променити уколико држава буде системски радила на променама, а веома је важна и улога медија и подршка неромске политичке елите.

Антић, који је завршио београдски Правног факултета, похађао је и програм јавног заступања људских права на Универзитету „Колумбија”, али иако није одрастао у „гету” каже да је доживљавао непријатности само због тога што је Ром.

– Иако смо добро ситуирани, супруга и ја смо имали велики проблем приликом изнајмљивања стана. Осим тога, тужили смо и власника једног познатог београдског сплава, јер нам у више наврата није било дозвољено да уђемо, опет само због боје коже. Првостепена пресуда је донета у нашу корист – објашњава наш саговорник додајући да, колико год Ром пристојно изгледао, увек има оних који ће на улици добацити непријатан коментар на основу расне и верске припадности.