Освета Карла Маркса

Од нашег дописника из Вашингтона

Карл Маркс почео је убрзано да се рециклира у америчким аналитичким круговима. Колапс на Волстриту подстакао је „гласност“ академских покрета који ишчекују васкрс марксизма. 

Све донедавно, уз изузетак малих бунтовних џепова у академским америчким круговима, учени људи посвећени књигама (чак и они радикално лево оријентисани), држали су своја стара издања Карла Маркса на највишим полицама библиотеке уверени да им она више никад неће затребати.

Истина, како примећује новинар и писац Кристофер Хиченс, (некада страствени либерални левичар, који је потом залажући се за интервенцију у Ираку, помешао идеолошке лончиће), поједини ретки аутори предвидели су крајем прошлог века да ће Америка поново открити Карла Маркса. У најновијем броју часописа „Атлантик“ Хиченс у опширном есеју „Освета Карла Маркса“ подсећа на текст Џона Кесидија, економског новинара који је у „Њујоркеру“ још у јесен 1997. објавио да би коаутор „Комунистичког манифеста“ (1848) „могао да постане следећи нови релевантни интелектуалац“ за оне чија је професија да проучавају тржиште. Одмах потом, Џејмс Ледбетер, познати економски новинар прикупио је, у издању „Пингвина”, најбоље новинарске радове Карла Маркса које је овај својевремено објављивао у „Њујорк трибјуну“, а британски аутор Френсис Вин написао је Марксову биографију (1999) да би недавно објавио и „анатомију Капитала“(2007). Анализирајући „Капитал“, Вин закључује да би његов аутор могао постати „најутицајнији мислилац двадесет првог века“.

Марксизам је, како у предговору за Винову књигу пише издавач, можда оставио мрљу на имену Карла Маркса, али ће „прва биографија“ после пада Берлинског зида учинити да се са свих страна сагледа његово комплексно дело и личност. А Џон Кесиди пре тога у „Њујоркеру“ предвиђа да ће „Марксове књиге бити вредне читања све док истрајава капитализам“. То би требало да значи да су марксизам и капитализам у симбиози и да ниједан од два „изма“ не може да надживи други. То није баш оно о чему је тадашњи пророк сањао док се даноноћно радећи у лондонским библиотекама дописивао са Енгелсом, кунући му се да ће га „буржуји запамтити до свог судњег часа“.

Али Хиченс у априлском издању „Атлантика“ подсећа да га све новине ових дана информишу о догађајима које је предвидео „немачки пророк“, а да су речи, термини и ситуације идентични онима које је слушао на „агитационим зборовима“ у младости: „криза прекомерне продукције“, „зарђали понос америчког капитализма“, чак више није извесно да ли ће Америка уопште наставити да прави аутомобиле, или ће Детроит нестати са америчке мапе… „Зар нисам већ давно у некој марксистичкој књизи читао о лудачкој борби између финансијског и индустријског капитала, о дугим редовима гладних и незапослених, као одличном средству да капиталисти снизе минималну надницу и повећају број радних часова“, пита се аутор у „Атлантику“.

У исто време водећи амерички марксиста, професор на постдипломским студијама Универзитета Њујорк, Дејвид Харви предавања која држи у студентској аули ставио је и на веб. Ко год жели, може уживо са свог компјутера да слуша ову стручну интерпретацију Марксове мисли. У интервјуу са Ејми Гудман, Харви критикује Обаму што покушава да исплаћивањем банкара одржи стари систем. „Морамо да променимо свет на потпуно различит начин“, каже аутор „Ограничења капитала“.

„Сада је тренутак за формирање јаких социјалних покрета. Док естаблишмент покушава да спасе текући систем, мислим да све више људи почиње да говори како је сам систем у ствари нелегитиман”, процењује Харви. Он помиње садашње покрете у градовима који су се повезали на националном нивоу. Они за сада окупљају мало људи. Али брзо ће се омасовити. Харви наводи да у Бразилу и Индији већ постоје масовни утицајни социјални покрети беземљаша, или покрети за слободу градова… Харви очекује да се ти покрети омасове и у САД и да се повежу глобално. Једино тако може доћи до неопходних промена система, додаје овај марксиста.

На десетинама најбољих америчких универзитета могу се проучавати најзанимљивији аспекти историјата леве мисли: социјални покрети, организовање синдиката, грађанска права, феминизам… Посебни истраживачки центри посвећени су овим темама, а на кампусима стасавају генерације лево оријентисаних политиколога, социолога, филозофа, историчара….

Противнапад је дошао са места где се најмање могао очекивати. На Берклију, тамо где је шездесетих гомила студената на полицијским колима држала антиратне говоре, проповедала једнакост и социјалну правду, од јесени, оснива се Центар за компаративне студије десничарских покрета, први такав центар у некој високошколској америчкој институцији. Отворен је захваљујући прилогу анонимног донатора. У двадесетом веку антикомунизам је уједињавао разнолике десне покрете, кажу професори новог центра, али после пада комунизма, они су се раштркали на различите стране: националистичке, религијско-фундаменталистичке, либертеријанске… Поље деснице до сада је у научним круговима било запостављено, тврди Ли Едвардс, саветник конзервативне Херитиџ фондације и аутор књиге „Конзервативна револуција“.

За добијање посла у новом институту није битно идеолошко опредељење предавача. Сви смо ми научници, а не политичка организација, каже једна од организаторки центра за десну мисао на Берклију.

Док се Маркс рециклира по научним институтима широм Америке, а за академско звање из деснице тек уписују полазници, постоје и други начини за масовну популаризацију револуционарних покрета. У моди су књижаре и кафићи са алтернативним програмима у којима гостују донедавно „неподобни“ појединци. Отварају се све теме од америчке спољне политике до империјализма и тортуре. Дужна пажња посвећена је и мјузиклу о животу Карла Маркса који ће премијерно бити изведен у Шангају. Није уопште искључено да се кинеска трупа доведе на Бродвеј, како би пред америчком публиком отпевала оду – Карлу Марксу.