Петак, 03.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дејан Симић: Афера „кофер” ми намештена

Дејан Симић: Афера „кофер” ми намештена
Дејан Симић

Бивши вицегувернер Народне банке Србије Дејан Симић изјавио је јуче пред Окружним судом у Београду да није крив за примање мита и да је афера „кофер” измишљена како би се НБС нанела штета, а Кредитно – експортној банци (КЕБ) била враћена дозвола за рад. Поред Симића, поступак се води и против Владимира Заграђанина, због оптужби да је посредовао у примању мита, затраженог да би се КЕБ-у вратила раније одузета дозвола за рад у Србији.

– Нисам ништа примио, ни видео, нити додирнуо спорни предмет. Читава прича је исконструисана како би се створио утисак да су негативној одлуци НБС према КЕБ-у претходиле малверзације. Код мене у стану су 11. децембра 2006. године били Владан Заграђанин и Ивица Дачић, који је отишао 15 минута пре упада полиције – рекао је јуче Симић износећи одбрану.

Бивши вицегувернер НБС је додао да су му полицајци, по уласку у стан, рекли да имају информација о извесним спорним стварима, а да им је он одмах рекао да узму отиске са тих ствари, али да они то нису учинили.

– На табуреу поред којег је седео Заграђанин била је кеса са актен-ташном која је после у јавности названа кофер због јачег ефекта. Преко ње је била Заграђанинова јакна. Све је забележено на полицијском снимку – рекао је Симић и истакао да ниједном радњом није учинио прекршај, нити кривично дело.

Симић је ухапшен 11. јануара 2006. године због сумње да је у свом стану у Београду примио мито од 100.000 евра у вези са враћањем дозволе за рад КЕБ-у и пословањем лизинг компаније и осигуравајућег друштва у власништву ТБИ групе.

Бивши вицегувернер детаљно је објаснио след догађаја који су претходили хапшењу, а у вези су са одузимањем лиценце за рад КЕБ-у, коју је купила ТБИ група.

Он је испричао да је 2005. године дозвола за рад одузета КЕБ-у по одлуци НБС, као и да је потом ова банка уложила жалбу Врховном суду Србије, а од београдског Трговинског суда затражила увођење привремене мере по којој би КЕБ-у био деблокиран рачун и обустављен поступак ликвидације те банке.

– Врховни суд је уважио жалбу КЕБ-а, било је то уобичајено неслагање НБС и Врховног суда. Трговински суд је, међутим, први пут у историји донео такву одлуку о привременим мерама и наложио деблокирање рачуна КЕБ-а. С обзиром на то да НБС није поступала по привременим мерама, гувернер Јелашић је чак новчано кажњен због тога – рекао је Симић.

Од је потом додао да је затим НБС, Врховном суду поднела захтев за заштиту законитости, о којем је Врховни суд одлучио новембра 2005. године и то тако што је привремене мере Трговинског суда оценио као незаконите.

– То решење Врховног суда до НБС путује читава четири месеца и НБС га добија 17. априла 2006. године, после читаве акције. Поступак ликвидације КЕБ-а спроведен је у мају те године. Како је могуће да НБС буде обавештена о одлуци Врховног суда тек после четири месеца и по завршетку целе акције – упитао је Симић.

Симић је рекао да по Закону о НБС и њеном статуту није био овлашћен да даје сагласност за стицање квалификованог учешћа у лизинг компанијама, осигуравајућим друштвима и банкама, него је то била искључива надлежност гувернера. Окривљени је додао да су се гувернер Радован Јелашић и председник ТБИ групе Шалом Шпилман договорили да КЕБ буде ликвидирана.

Оптужени је навео и да је његова кривична пријава против полицајаца због незаконитог поступања после хапшења пронађена код Пјевчевића, који је касније ухапшен као члан такозване стечајне мафије, и упитао како је то могуће.

Суђење је јуче почело пошто је у последњих годину и по дана четири пута одлагано, а предвиђено је да следећи одбрану изнесе Заграђанин, док би данас требало да сведоче Цизељ, Јелашић и неколико службеника НБС.

Судија Омер Хаџиомеровић рекао је да је Дачић два пута позиван на суђење, али да су се позиви враћали са кућне адресе министра унутрашњих послова и да нема доказа да је Дачић обавештен о суђењу.

– Ако полиција не зна за ово суђење, онда ко зна – упитао је Хаџиомеровић.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.