У чему је грешка?

Драгана Коцић, новинар, и Тимошенко Милосављевић, главни и одговорни уредник „Народних новина” из Ниша, првостепеном пресудом Општинског суда из Ниша кажњени су са милион динара. Лист је прошлог априла објавио два текста поводом оптужнице коју је Окружно јавно тужилаштво поднело против мајора Жарка Шурбатовића, бившег начелника Војне дирекције за имовинско-правне односе у Нишу, и његове супруге Гордане, а која га је теретила за више дела злоупотребе службеног положаја. Шурбатовић, који је иначе осуђен на затворску, а његова супруга на условну казну, поднео је приватну тужбу због повреде части и угледа против новинара који су писали о оптужници.

У чему су то новинари погрешили када су зарадили овако драстичну казну? Одговор није баш најјаснији чак ни кажњеним новинарима. Објашњење не нуди ни пресуда коју је потписала судија Јасмина Андрејевић. У том акту, поред осталог, стоји да „садржина текстова одступа од садржине оптужнице”, да се Шурбатовићи оптужницом терете „за потпуно другачије радње које се у својим елементима разликују од онога што описују информације садржане у текстовима”. У чему су те битне разлике, суд, међутим, не наводи. Судија је, осим тога, утврдила и да се ни у једној тачки оптужнице не наводе наслови „Таштину кућу наплатио од војске”, „Терористи вратио кола” и „Војска платила кућу Албанцима”. Оваква примедба у најмању руку је зачуђујућа. Јер, за разлику од новина, оптужнице се исписују правничким језиком и по правилу не садрже наслове, поднаслове, слике, илустрације.

Текстови, а посебно наслови, каже суд, сачињени су тако да привуку пажњу читалаца, повећају дневни тираж новина и створе „тему дана”, не водећи рачуна да ли се на тај начин вређају достојанство, част и углед. Ако су новинари већ направили превиде какве им пресуда ставља на душу, зар суд није бар могао да прецизира у чему су погрешили? Да ли је у дневним новинама могуће објавити комплетну оптужницу на ко зна колико страна, или, како је суд сугерисао, „интегрални текст у скраћеном виду”, а избећи замке евентуалног сажимања? У одмеравању казне суд се позвао и на Закон о јавном информисању, чланови 3, 39, 80 и 81 који се односе на проверу информација пре објављивања, солидарну одговорност новинара, уредника и правног лица у случају нетачних информација и слично. Исти закон, међутим, садржи и неке друге одредбе које у овом случају нису узете у обзир. У том акту (члану 2) пише и да је „јавно информисање слободно и у интересу јавности”, као и да нико не сме, чак ни на посредан начин, да ограничава слободу јавног информисања, а посебно не злоупотребом државних или приватних овлашћења или права.

Уколико се првостепена пресуда не преиначи, „Народне новине” ће платити цех какав по правилу мимоилази поједине таблоиде који из дана у дан крше етичке стандарде, засипају читаоце разноразним неистинама, увредама, произвољним оптужбама и некажњено објављују идентитет и слике жртава, чак и кад су у питању деца.