U čemu je greška?

Dragana Kocić, novinar, i Timošenko Milosavljević, glavni i odgovorni urednik „Narodnih novina” iz Niša, prvostepenom presudom Opštinskog suda iz Niša kažnjeni su sa milion dinara. List je prošlog aprila objavio dva teksta povodom optužnice koju je Okružno javno tužilaštvo podnelo protiv majora Žarka Šurbatovića, bivšeg načelnika Vojne direkcije za imovinsko-pravne odnose u Nišu, i njegove supruge Gordane, a koja ga je teretila za više dela zloupotrebe službenog položaja. Šurbatović, koji je inače osuđen na zatvorsku, a njegova supruga na uslovnu kaznu, podneo je privatnu tužbu zbog povrede časti i ugleda protiv novinara koji su pisali o optužnici.

U čemu su to novinari pogrešili kada su zaradili ovako drastičnu kaznu? Odgovor nije baš najjasniji čak ni kažnjenim novinarima. Objašnjenje ne nudi ni presuda koju je potpisala sudija Jasmina Andrejević. U tom aktu, pored ostalog, stoji da „sadržina tekstova odstupa od sadržine optužnice”, da se Šurbatovići optužnicom terete „za potpuno drugačije radnje koje se u svojim elementima razlikuju od onoga što opisuju informacije sadržane u tekstovima”. U čemu su te bitne razlike, sud, međutim, ne navodi. Sudija je, osim toga, utvrdila i da se ni u jednoj tački optužnice ne navode naslovi „Taštinu kuću naplatio od vojske”, „Teroristi vratio kola” i „Vojska platila kuću Albancima”. Ovakva primedba u najmanju ruku je začuđujuća. Jer, za razliku od novina, optužnice se ispisuju pravničkim jezikom i po pravilu ne sadrže naslove, podnaslove, slike, ilustracije.

Tekstovi, a posebno naslovi, kaže sud, sačinjeni su tako da privuku pažnju čitalaca, povećaju dnevni tiraž novina i stvore „temu dana”, ne vodeći računa da li se na taj način vređaju dostojanstvo, čast i ugled. Ako su novinari već napravili previde kakve im presuda stavlja na dušu, zar sud nije bar mogao da precizira u čemu su pogrešili? Da li je u dnevnim novinama moguće objaviti kompletnu optužnicu na ko zna koliko strana, ili, kako je sud sugerisao, „integralni tekst u skraćenom vidu”, a izbeći zamke eventualnog sažimanja? U odmeravanju kazne sud se pozvao i na Zakon o javnom informisanju, članovi 3, 39, 80 i 81 koji se odnose na proveru informacija pre objavljivanja, solidarnu odgovornost novinara, urednika i pravnog lica u slučaju netačnih informacija i slično. Isti zakon, međutim, sadrži i neke druge odredbe koje u ovom slučaju nisu uzete u obzir. U tom aktu (članu 2) piše i da je „javno informisanje slobodno i u interesu javnosti”, kao i da niko ne sme, čak ni na posredan način, da ograničava slobodu javnog informisanja, a posebno ne zloupotrebom državnih ili privatnih ovlašćenja ili prava.

Ukoliko se prvostepena presuda ne preinači, „Narodne novine” će platiti ceh kakav po pravilu mimoilazi pojedine tabloide koji iz dana u dan krše etičke standarde, zasipaju čitaoce raznoraznim neistinama, uvredama, proizvoljnim optužbama i nekažnjeno objavljuju identitet i slike žrtava, čak i kad su u pitanju deca.