Позоришта расту, привреда пада

Суботица – Новцем из покрајинског буџета, у Суботици се тренутно финансира изградња и адаптација чак три позоришне зграде, а истовремено, због тога што нема договора међу партијама у локалној власти, није остварен нити један привредни пројекат који је град покренуо.

Суботица је тренутно вероватно највеће градилиште у области позоришне уметности: од маја 2007. године почела је свеобухватна адаптација и изградња Народног позоришта која би, према предрачуну, требало да кошта око 32 милиона евра. Тренутно, након прве фазе за коју је из НИП-а издвојено 320 милиона динара, траје друга фаза коју финансира Покрајински фонд за капитална улагања са 200 милиона динара, што је за трећину мање од очекиване своте.

Фонд за капитална улагања спреман је да до краја године издвоји и додатних 29 милиона динара како би се завршила адаптација Дечјег позоришта. У салу и опрему за дечју сцену до сада су из НИП-а уложена 32 милиона динара. Покрајински фонд у потпуности је преузео и обавезу финансирања адаптације зграде за Арт биоскоп „Лифка”, а где ће бити смештено и позориште на мађарском језику „Деже Костолањи”, за шта је издвојено око милион евра.

Ове паралелне адаптације и изградње три позоришта у граду резултат су, може се рећи, и чињенице да је Суботица деценијама била ускраћена за темељну реконструкцију Дечјег и Народног позоришта, најстаријег театарског здања у држави, које је подигнуто још 1854. године. Међутим, велика издвајања Покрајинског фонда за капитална улагања у суботичку културу у потпуној су опреци према оном што се тренутно догађа у привредној сфери. У Суботици је од почетка године више од 1.000 људи остало без посла, према информацији Агенције за привредне регистре у Суботици су у исто време угашена 24 привредна друштва, а 233 предузетника ставила су кључ у браву.

Није боља судбина ни предузећа чије оснивање је покренула локална самоуправа, а која је требало да буду финансирана из покрајинског буџета. Примера ради, иако су још пре годину дана представници републике, покрајине и Суботице потписали уговор о оснивању предузећа „Парк Палић”, до данас се није учинило ништа на његовом оснивању, иако је ово предузеће најављивано као спасоносна формула за туризам на панонском језеру. Исти случај је и са Индустријским парком, чије се оснивање најављује годинама, а за који је пре 2007. и одобрен новац из НИП-а, али у пракси ништа није остварено.

Јасмин Шечић, помоћник градоначелника, иначе лидер локалног одбора Г 17, у изјави локалним медијима је лоше односе у владајућој коалицији означио као главног кривце за застој у свим програмима који се тичу оснивања нових предузећа у области инфраструктуре и привреде. С друге стране, Иштван Пастор, председник Савеза војвођанских Мађара, сматра да су управо коалициони партнери ДС и Г17 криви што се предузеће не оснива, а град губи десетине милиона динара из покрајинског и републичког буџета.

Александра Исаков