Вечни Аца Поповић

Пригушена плава светлост, облак дима и песма Силване Арменулић: „Шта ће ми живот без тебе драги, кад другу љубав не желим да имам...”

Управо овако почиње представа „Свињски отац” Александра Поповића у режији Јагоша Марковића, чија ће премијера бити изведена вечерас у 20 часова на сцени Звездара театра. Драматург је Молина Фотез, сценограф Марина Павловић, а костимограф Зора Поповић.

„Идемо поново: светлост, дим, музика!” – чује се из сале глас Јагоша Марковића. „Који тонац данас ради”, пита, одмах затим, редитељ.

– Ноле, Новак, као Новак Ђоковић, одговара сарадничка екипа.

Густи облак дима улази и у салу. Техничка екипа укључује климу да га растера.

– Нисам ја узалуд говорио да ћемо публици приликом уласка у салу давати маске због дима. Само што она неће знати да ли је то због „свињског” грипа, због „Свињског оца” или Јагоша Марковића – духовито добацује Драгиша Ћургуз, организатор. Наравно, техничка екипа проналази решење и за овај проблем. Дим ће пуштати са друге стране сцене.

– То је културни дим, од камилице, добар за инхалацију – коментарише добро расположени Марковић. Почетак пробе отегао се унедоглед због шминкања шесточлане глумачке екипе.

– Па шта раде више? Елизабет Тејлор су за Клеопатру шминкали четири сата, а ми нашу Раду Живковић чекамо пуна два сата. Ако не почне проба у року од два минута почећу да певам, па ћете да видите шта ће се десити. Држаћу концерт уместо пробе – прети Марковић глумачкој екипи.

Комад „Свињски отац” Александар Поповић првобитно је написао за телевизију, а прати причу жене која својом посесивном љубављу унесрећује сина јединца који, када се заљуби, покушава да води свој живот…

Чекамо излазак на сцену мрзовољне Мајка Даре (Радмиле Живковић), неодољивог Стеве Васиљевића (Милорада Мандића Манде), префињене Тетка Заге (Ксеније Јовановић), лепе Дуке Сујић (Наде Мацанковић), шармантног др Милорада Бајића (Александра Срећковића) и згодне Миланке (Бојане Бамбић). У међувремену, разговарамо са Марковићем који каже:

– Дух Аце Поповића је стално присутан у сали. Посебан је, вечан Поповић. Он је класика, а „Свињски отац” је драмска поезија првог реда. Опчинило ме је наше лудило и начин на који га је Поповић приказао. „Свињски отац” је драма са више слојева у којој су представљени кал и блато и болештина нашег друштва и наших живота, али и лепота и узвишеност, наказност и смех, радост и несрећа. Аца је ову драму писао пре 20 година, а да се до данас ништа није променило. Говори о ономе у чему живимо, где се очито ништа не мења. Он је овде директно написао и нашег Едипа. Пре неколико дана су били на проби и колеге из „Драматена” из Шведске, који не знају ни реч нашег језика, али су схватили причу и рекли нам да то није само прича нашег поднебља, већ је прича универзална, и њима добро позната.

Ксенија Јовановић у Звездара театру игра после дугог низа година. За представу „Свињски отац” каже да би могла да буде мелем на рану.

– Драма прича о две различите љубави, од којих је једна предимензионирана, посесивна: у питању је права биолошка мајка, и о љубави друге жене која није биолошка мајка али која поступа као права мајка са много љубави, топлине и искрених емоција. Мислим да је ово представа која велича љубав као најлепшу особину која може да човеку да крила како би превазишао тешкоће, борио се са животом, остао у њему – каже Ксенија Јовановић.

На сцену пристиже екипа. За столом у углу седи смирена Тетка Зага са плетивом у рукама, на средини сцене размењују нежности Стева Васиљевић и Дука Сујић. У ушима нам, ипак, одзвањају речи Мајка- Даре, које изговара између два дуванска дима. Као да смо их негде у најближем окружењу већ чули:

„Због чега ја трпим ове натчовечанске напоре, питате ли се ви? Па због мој јединца Стеве! А био је злато од детета... У питању је мој јединац

Стева... Златан момак. Мој јединац Стева није хтео да послуша своју мајку, а лепо сам му говорила: Стево сине, јединче мамино, окани се сине женских, не знаш какве су оне шкорпије, ти држиш да су све као твоја мајка Даринка, Дара... Стево сине, зар ти је мало твојих другара, златних момцова, иди са њима на утакмицу, иди са њима на роштиљ, не штеди мама на твом провођењу... Мој јединац Стева...”

Јагош Марковић помно прати радњу на сцени. Проба одмиче. – Још данас ћу говорити шта је добро, а шта не. После тога сте препуштени сами себи – каже Марковић. А, како ће публика и критика реаговати видећемо вечерас, на премијери представе „Свињски отац”.