Церићеве претње

Поглавар Исламске заједнице у Босни и Херцеговини реис-ул-улема др Мустафа Церић је, како каже, све до посете Тутину мислио да се у Србији не крше људска права, а онда је схватио да се крше људска права муслимана. Повод за ту изјаву била је одлука Министарства унутрашњих послова и Полицијске управе у Новом Пазару о забрани скупа на централном градском тргу донета на захтев локалне самоуправе у Тутину.

Власт у Тутину држи Листа за Санџак Сулејмана Угљанина, која има добре односе са Исламском заједницом Србије Адема Зилкића. Церић је 2007. године подржао формирање Исламске заједнице у Србији муфтије Муамера Зукорлића, који је љути Зилкићев противник. Церић који је на челу Ријасета у БиХ формално је надређен муфтији Зукорлићу, али не и Зилкићу, који је формирао одвојену Исламску заједницу Србије.

Проблем се, дакле, више односи на верска или политичка питања него на људска права. Држава је, строго узевши, само реаговала на иницијативу локалне самоуправе, а вероватно се водило рачуна и о чињеници да су, само неколико дана уочи посете, присталице две исламске верске заједнице несугласице покушале да реше употребом ватреног оружја.

Забрана скупа у Тутину, дакле, тешко може да се узме као преломни догађај у оцени поштовања људских права у Србији. Ако би то заиста био један од најдраматичнијих примера кршења људских права, Србија би могла да се назове шампионом у уважавању људских права. Нажалост, то ипак није тачно, што на својим леђима често осете припадници мањина, као и други грађани.

Церић је, свеједно, обећао да ће се пожалити америчком потпредседнику Џозефу Бајдену, рекавши да није случајно што он већ сутрадан након догађаја у Тутину долази у посету региону и да је реч о суперсили која је доказала да Барак Хусеин Обама може бити њен председник. „Е, сутра долази и пренећемо му како је у Санџаку”, рекао је реис-ул-улема.

Инсистирање на пуном имену америчког председника вероватно је присталицама у Санџаку требало да сугерише како ће им он помоћи зато што му део имена указује на муслиманско порекло.

Када се све сабере, реторика за коју се током посете Тутину определио Церић пре је усмерена на подстицање нетрпељивости и истицање разлика него на смиривање ситуације. Он свакако зна да су тензије између припадника две исламске заједнице у Србији, а нарочито у региону коме је дошао у посету, веома изражене, а зна, такође, да забрана скупова није било у другим местима која је посетио.

Србима у региону можда би могао да засмета и онај део његове изјаве у коме се инсистира на ставу да су Санџак и Босна једно и да их „нико и никада” не може раставити. Ако је мислио на верско, а не на политичко или државно јединство, у шта ваља веровати, користило би и да је то јасно истакао. Овако оставља се простор за нагађања о територијалним аспирацијама, што, такође, не доприноси стабилности.