„Кризни менаџмент” у Цркви

Српска православна црква добила је нови састав „црквене владе” којом ће и даље председавати митрополит црногорско-приморски Амфилохије. После једнонедељног рада, Свети архијерејски сабор на пролетњем заседању изабрао је четири нова члана Светог синода – двојицу искуснијих архијереја, епископе нишког Иринеја и бачког Иринеја, и двојицу млађих владика, епископе захумско-херцеговачког Григорија и далматинског Фотија. Овакав избор чланова Синода у појединим црквеним круговима назван је „кризни менаџмент” од кога се очекује да успешније руководи СПЦ која се, због дуже болести патријарха Павла, суочава са многим изазовима.

Нови састав Синода који ће управљати Црквом између два сабора, по свој прилици, представља компромис између „конзервативније” и „прогресивније” струје у СПЦ. Очигледно је да је после овог Сабора ослабио утицај владика који гравитирају „босанском лобију” јер нико од ових архијереја није ушао у овај сазив Синода.

Од претходних чланова Синода, којима је свима истекао двогодишњи мандат, у овом црквеном телу остао је само митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који једини има писмено овлашћење патријарха Павла од маја 2007. године да га замењује у црквеним пословима. Неки сматрају да је управо то један од разлога за његово остајање у овом црквеном телу.

О томе да ли ће промена чланова Синода донети и неке новине у животу Цркве, како ће се овај Синод поставити према неким од проблема који дуже време притискају СПЦ, нико још не жели да говори. Један од нових чланова Синода, владика нишки Иринеј, објашњава да је рано за приче о томе чиме ће се нова „црквена влада” прво позабавити.

– Конститутивна седница тек треба да се закаже. На њој ће се састати чланови старог и новог Синода, затим треба да се распореде теме и тек би се онда могло нешто конкретно рећи о раду и плановима овог Синода – изјавио је владика нишки за наш лист.

Кратку изјаву медијима дао је и епископ Григорије, који је рекао за Танјуг да чланове тог тела чека велики посао и нагласио да ће архијереји морати заједнички да га обављају, а никако појединачно. „Чека нас доста посла и велика одговорност, а да ли ћемо на све то успети и да одговоримо, друго је питање”, рекао је епископ захумско-херцеговачки.

Како смо успели да сазнамо, једино владика далматински никада није био члан црквене владе, док су сви остали обављали ту функцију и то у релативно блиском периоду. Владика нишки Иринеј, после епископа шабачког Лаврентија, најстарији по рукоположењу међу владикама, и један од млађих епископа, владика Григорије, били су чланови Синода од маја 2003. године до маја 2005. године, док је владика бачки обављао ту функцију од 2005. до 2007. године.

Протођакон др Прибислав Симић, професор Православног богословског факултета у пензији, каже да на нови састав Синода гледа са доста оптимизма и сматра да ће то што су у њега ушле и старије и млађе владике различитих ставова допринети „смиривању страсти” у црквеним круговима, али и међу верницима.

– Мислим да ће Синод моћи добро да води Цркву у одсуству Његове светости. Коначно, један од чланова је и владика Иринеј нишки, који је двадесетак година провео са патријархом Павлом у Призрену, који га добро зна и зна његове ставове по одређеним питањима. Незаобилазна је улога митрополита Амфилохија, а добро је што је у Синоду и владика бачки Иринеј који је годинама уназад задужен за спољне послове Цркве и ту би Синоду могао бити врло драгоцен. Коначно, ту су и два млада човека, како се то популарно каже, врло перспективна – коментарише наш саговорник, истичући да није без значаја и то што су сви чланови новог Синода били помињани у медијима као могући кандидати за новог поглавара СПЦ.

Незваничне процене „односа снага” већ су почеле, а многи су склони томе да владике у Синоду деле на оне ближе митрополиту Амфилохију и оне који своје ставове деле са епископом бачким Иринејем, обојицом, иначе, врло утицајних архијереја.

Познаваоци црквених прилика, тако, кажу да је владици бачком близак новоизабрани члан Синода владика Фотије, који се замонашио у манастиру Ковиљ и којег је владика бачки рукоположио у чин свештеномонаха. За Иринеја нишког често се истиче да је умерен, близак патријарху и да га уважавају сви архијереји, па се тако и пре његовог избора у Синод писало да би се са таквом одлуком сложили сви. Према последњим изјавама овог владике у медијима, могло би се наслутити да многе ставове дели са митрополитом Амфилохијем.

Упркос несугласицама које су митрополит црногорско-приморски и владика Григорије имали у децембру прошле године, после објављивања писма епископа захумско-херцеговачког у којем он негодује због одлуке Сабора да умоли патријарха да остане на трону Светог Саве, упућени кажу да то не мора да значи да се епископ Григорије неће приклонити, по неким питањима, митрополиту Амфилохију. С друге стране, неке од замерки које је изнео „грдећи” митрополита црногорско-приморског могле би условити да се ова двојица архијереја поново нађу на супротним странама.

Јелена Беоковић