Бразил за почетнике (1/4)

Мој приступ овом тексту сам свео на само два битна правила: прво, бићу максимално субјективан, јер је ово мој лични поглед на Бразил, где сам, иначе, стално настањен и друго, како се ради о земљи континенталних размера, врло живописне природе и контрастних, чак фрапантних разлика у готово свим аспектима живота, писаћу па докле стигнем. Редакцији остављам да бирка, скраћује, објављује или прави конфете од текста који следи. Амин. (Нисмо скраћивали ни правили конфете – прим.редакције) Нећу открити "рупу на саксији" или "топлу воду" када кажем да је најважнија споредна ствар на свету фудбал. Међутим, у Бразилу је фудбал најважнија од свих важних ствари у животу сваког Бразилца, почев од Председника Републике, па све до оних клинаца у вртићу што једва знају да изговоре мама и тата. Уствари, зли језици кажу да већина тих клинаца и клинцеза прво изговори гооол(!), Кака, Робињо или име неког локалног аса, па тек касније почне са оним уобичајеним, свима познатим репертоаром.

Додуше, синоћ су новорођене бебе у Сао Паолу углавном само плакале, што је у породилиштима протумачено испадањем славног Коринтијанса (читај Коринћијанса) у другу лигу и неизмерне туге која је, уз тешку тропску кишу, преплавила осакаћени велеград и "нацију коринћијана".

Ако је фудбал на неприкосновеном првом месту у животу сваког Бразилца, испијање пива је сигурно на другом, а ауто на трећем и у том се редоследу задуго ништа не може променити, без обзира на еволуцију човечанства, као и сва модерна чуда технолошке надградње глобализованог села. Уз ове три незаобилазне ставке, "наш човек у Бразилу" мора да сваког боговетног, радног дана руча "тачно у подне" и да на сваки начин, макар у вицу, буде паметнији од Португалца. Да би одржао "машо" имиџ илити имиџ мушкарчине, ту коначно мора да се нађе места и за секс, за који се иначе тврди да га без лепе женске задњице, као највећег мушког фетиша и не може бити. Додуше, за добар део "машо" популације највећи фетиш је мушка гуза, што се лепо може видети на милионским геј парадама у Рију и Сао Паолу.

Свему томе још можемо прикључити музику и ставити тачку. Мислим, у њиховом животу нема више важних ствари, све остало је споредно или "како Бог хоће", те стога они најмизернији мисле да је баш сам Бог хтео да они умиру од глади, а богати своје богатство "правдају" искључиво истим тим Богом, који је некако увек баш њима био наклоњен. И једна опаска, потпуно неважна за њих али можда важна, ако не за човечанство, онда за нас Србе: патриотизам им је битан само у данима када игра репрезентација и тада дугачку и компликовану химну знају да отпевају сви без разлике, што и није нека жртва ако се у обзир узме празнична, хоћу рећи нерадна атмосфера. С?тим у вези, у Бразилу се сваке четврте године проглашава једномесечни државни празник уз хорско певање који, додуше, понекад може бити и у скраћеном издању, као за време последњег светског фудбалског првенства у Немачкој.

Са Бразилкама ствари стоје нешто другачије, али је суштина иста. Наиме, на првом месту је опет фудбал, на одлично друго место изненада ускаче црква, док се секс пење на високо треће место, испред испијања пива, поменутог "тачног ручка" и музике. Томе се мозе прикључити још и ауто, који озбиљно прети да ускоро поремети горњи редослед, док за све остало важи оно исто "како Бог хоће", што ће рећи да после мисе обавезно следи секс, јер се греси ионако опраштају. На овом месту сам дужан да дам и једно објашњење. Наиме, мушкарци не иду тако често у цркву као жене јер, једноставно, немају потребе да се толико моле као оне и то из два јака разлога: жене су статистички бројнији део популације и зато морају у свему више да се труде, а познато је и да мушкарци ту своју нешто нижу квоту надокнађују оним свакодневним молитвама у бару, за шанком.

Као што сте приметили, женама онај део о "надмоћној" виспрености Бразилаца над Португалцима није толико битан, мада сам један виц на ту тему чуо синоћ баш од једне пријатељице:

Мануел, наравно правоверни Португалац, са тек купљеним, новцијатим БМВ-ом, стоји паркиран испред радње и замишљено чека супругу. Наилази Бразилац великом брзином (свако за себе мисли да је Ајртон Сена) у својој неосигураној "бразилији" (домаћој шклопоцији) и удара у БМВ свом снагом. Мануел наравно скаче, вришти да је његов ауто нов, тек купљен и да "Сена" мора да плати за улубљени браник и згужвани пртљажник. На то му "виспрени" Бразилац одговара: "Само мирно, ја радим у фабрици БМВ! Твој ауто има уграђен најновији технолошки крик, ткзв."анти-згужван"! "Покажи ми", замоли осокољени Португалац и на то му наш мангуп каже да само треба снажно да дува изнад оштећеног аута, јер ће се тако аутоматски укључити то технолошко чудо, ауто ће се надувати и повратити претходни изглед. И док је он дувао као луд, толико да је већ сав био љубичаст, Бразилац се неприметно удаљио. У то се појави супруга нашег Португалца и пита га шта то ради. Он јој исприча све, а она ће њему: "Ти си стварно много глуп. Зар не видиш да га не можеш надувати док су му сви прозори отворени?!"

(Следећи наставак Бразила за почетнике објављујемо кроз 4 дана)