Кошарка и навијачи

Да ми је пре 20 година неко рекао да ћу отићи из Београда и живети у неком другом граду ја бих се слатко насмејао. Данас сам већ 15 година становник Торонта и канадски дрзжвљанин.
Питање на које многи од нас траже одговор је када престајете да будете “београђанин” и постајете “лондонац”, “сиднејац” или “торонтонац”? Одговор сам добио већ првих дана боравка у Торонту :
“Када вам постане важно да ли је локални тим за који навијате победио!”.(важан предуслов за ову дефиницију је наравно да волите спорт или да се њиме бавите...)

Првих пар година живота у Торонту углавном сам се као и већина других бавио преживљавањем, прилагођавањем и учењем како се живи у новом свету. Једна од новина у новој средини био је и локални спорт хокеј, бејзбол, америцки фодбал и наравно НБА кошарка.

У Канади спорт је прво посао па тек онда забава, задовољство, здравље. Прве уткмице “Рапторса” (НБА тим из Торонта) гледане уживо биле су посластица и изненађење. Лепо је гледати НБА кошаркаше и њихово умеће. Оно што вас изненади је хала, гледаоци и цео пратећи програм.

Ако сте у Београду били “гробар” или ‘циганин” онда је одлазак на НБА утакмицу једно велико навијачко разочарење. У хали 20,000 људи аплаудира подједнако противнику и домаћем тиму. У свим халама навијају на исти начин, ретко када се скандира име домаћег клуба да се не би увредили гости. Навијачи гостујуће екипе се третирају као гости у рођеној кући. Маме са бебама у наручју уживају у игри. Заљубљени сваки кош прослављају пољупцем. Баке ће својим унукама придржати кесицу са кокицама или сладолед док се девојчице пропињу да ухвате поколон мајице које на свакој паузи лете са терена према публици. Наравно у халу из ходника не можете ући док траје игра.

Стрпљиво сачекате прекид игре и тек онда вас пусте до вашег места.

На полувремену можете да узивате у некој забавној представи на терену или да чекате у реду за пицу, виршле и наравно - пиво.

Једном београдском навијачу најтеже је било што празне столице у првим редовима нису предвиђене да буду попуњене вашом задњицом. Деси се да неки безобразно богати власник столице у првом реду није у стању да дође на утакмицу и столица остане празна. Столица за коју сте купили улазницу је ваша и увек само ваша и ако је на трећем балкону испод крова у друштву галебова и голубова. Будите сигурни да ће бити слободна и ако уђете на утакмицу минут пре краја .

Наравно године пролазе, деца расту и пожеле да се баве кошарком.
У тренутку када сам открио аматерску кошарку у Торонту открио сам један потпуно нови свет.

Кошаркашка лига постоји за све узрасте, за девојчице и дечаке. Почиње се као такмичарски спорт у групи испод 10 година до млађих од 19. Ова такмичења су под покровитељством Кошаркашке организације Онтарија.(/slika2)Паралелно са овим лигама игра се и лига између школа. Старији од 19 су на Универзитету или вишој школи а после тога екипе се организују по систему ми смо екипа из «краја» и играју утакмице или мале лиге. Најлепши део ове организације је што је спорт на првом месту. Деца се уче да је важно учествовати а када дођу у «Реп» репрезентативних тимова постаје вазно и победити. Сви тимови у свим категоријама имају своје име, дресове, боју за домаћи и за гостујући терен. Сваку утакмицу суде судије регистроване у кошаркашком савезу. Суди се по ФИБА правилима. Тимови домаћини обезбедјују салу, сат за мерење времена и семафор за резултате. На свакој утакмици се води записник који се потписује и шаље као званичан документ у локалну кошаркашку организацију. Тренери су добровољци као и већи део организације. С обзиром на број тимова и лига и ја сам имао задовољство и привилегију да будем тренер тиму у коме је играо мој син.

Када у кошаркашким круговима у Торонту кажете да сте Србин онда вас гледају са изузетним поштовањем и респектују јер Срби важе за одличне познаваоце кошарке. Наравно за то хвала Влади Дивцу, Пеђи Стојаковићу и многобројнима пре и после њих који су играли на овоме континенту.

Велики број насих клинаца успешно игра кошарку у овим лигама.
Мој клинац игра реп у „Etobicoke Thunder #2“ тиму у категорији испод 16 година. Од 22- 24 маја у граду Виндзору одржано је првенство Онтарија у категорији испод 16 година. Ово су бројеви од којих вам застаје дах: У 6 категорија било је по 16 тимова . У 96 тимова по 12 играча, значи око 1150 играча. Празник кошарке. По званичним податцима из 2008. на првенству Онтарија у свим категоријама учествовало је 1100 тимова, 13000 кошаркаша на 18 турнира у 12 градова.

Поред дивног дружења деце и одраслих све ове утакмице су праве навијачке посластице.
Родитељи наравно навијају са пуно емоција...У нашем тиму играју бели и црни Канађани, Индијци, Украјинци, Филипинци, Пољаци, Немци, Срби... Неки су рођени далеко одавде, неки су прва, друга или нека следећа генерација рођених у овој земљи. Када са трибина чујете језик који не разумете насмејете се, јер знате да су навијачке емоције сигурно прешле границу дозвољене «англосаксонске» пристојности.

На крају с поносом морам да истакнем да је важно да је наш тим победио. Важно је моме сину, мојој ћерки, жени - важно је мени.
По томе се види да сам постао ‘торонтонац’. А читам „Политику“ јер нисам заборавио да будем ‘београђанин’!

Где год да сте - навијајте за свој тим. И, наравно, ПОБЕДИТЕ.