О аутентичности дела Саве Шумановића

Србији је неопходан центар за експертизу како бисмо имали могућности да утврдимо шта је аутентично, а шта не – закључак је округлог стола који је одржан у галерији „Хаос” поводом недавно изражених сумњи у аутентичност неких од цртежа и пастела Саве Шумановића, изложених у овом простору.

Наиме, Љубица Миљковић, историчарка уметности и музејска саветница Народног музеја у Београду, након посматрања изложених радова, констатовала је да неки од њих нису нацртани руком великог уметника. Изложбу у „Хаосу”, која ће бити отворена до 13. јуна, чине Шумановићеви радови на папиру – цртежи, пастели и акварели, а већина поставке потиче из приватних колекција, док су нека дела позајмљена од Народног музеја из Смедеревске Паланке. Љубица Миљковић илустровала је своје наводе скенираним пастелима и уљаним сликама.

– Са поприличном сигурношћу могу да кажем да су ови пастели насликани по сликама, а не слике по пастелима. Сматрам да чак четрнаест радова изложених у овом простору није аутентично – навела је Миљковићева.

Томе се оштро успротивио Срђан Ђурић, аутор изложбе у „Хаосу”.

– Не можете упоређивати пастеле и уљане слике. Нормално је да су боје изражајније на пастелу. Али, ако погледате мало боље, видећете да је стил на тим пастелима исти као на Шумановићевим сликама. Шумановић је своје слике у уљу радио на основу пастела. Ако Ви тврдите да су ово фалсификати, где се онда налазе оригинали? Сава их сигурно није згужвао и бацио – рекао је Ђурић.

Обоје су се, на крају, сложили да би једино хемијска анализа могла да утврди аутентичност ових дела. Поред тога што је оваква врста експертизе скупа, у Србији практично не постоји институција која се тиме бави.

– У Институту „Винча” могу да се обаве неке анализе, али се то само спорадично ради, пошто то није њихова основна делатност. Ми чак и не знамо које се све врсте експеримената и анализа тамо раде. Зато нам је потребан центар за експертизу, односно институција која ће се искључиво бавити процењивањем аутентичности дела. Мислим да би такву институцију требало да оснује Министарство културе, пошто је то важан аспект културне политике – сматра Борка Божовић, уредница галерије „Хаос”, додајући да би најприродније било да центар за експертизу буде основан у оквиру Института за конзервацију, пошто су те две делатности сродне.

Божовићева наводи да још није било конкретних разговора са Министарством културе о овој теми, пошто је у току процена стања и потреба на српском уметничком тржишту. Због тога је, како каже, округли сто у „Хаосу” тек почетак скретања пажње јавности на проблем утврђивања аутентичности уметничких дела у Србији.