Тајна великог сликара

Специјално за „Политику”
Берлин – Идентитет фламанског Мајстора из Флемалеа (Meister von Flémalle), који се у Бриселу спомиње између 1425. и 1430. године, и данас представља загонетку у историји уметности. Он је често поистовећиван са Робером Кампеном јер се сматрало да је то Кампенов псеудоним, али и са Рогиром ван дер Вајденом који је, између 1427. и 1432, радио у атељеу Кампена. Сва тројица су, уз браћу Ван Ајк, од главног значаја за настанак и развој раног фламанског сликарства.

Италијанска ренесанса открила је централну перспективу, а Фламанци су открили техничке услове за то, ново, сликарство које суверено оличава тек откривени свет, рафинирану технику сликања уљем са маниристичким детаљима. Ервин Панофски, један од највећих критичара, ту је уметност назвао „арс нова”. Кроз њу је настало сликарство портрета и суптилна техника превазилажења типолошког сликарства стандардизованих лица.

Иако Мајстор из Флемалеа и Рогир ван дер Вајден (1399–1464) припадају најбољим европским сликарима 15. века и на најлепши начин карактеришу прелаз средњовековног у нововековно сликарство, досад нису организоване монографске изложбе њихових дела. Можда је један од разлога за то чињеница да је тешко повући прецизну границу између њихових сликарских опуса, па отуда изложба у „Гемелде галерији” у Берлину нуди могућност да се кроз директно упоређивање слика постави коначна теза о ауторству и идентитету Мајстора из Флемалеа.

(/slika2)Изложба је прво била приређена у Штедл музеју у Франкфурту који, као и Гемелде галерија из Берлина, поседује више дела ове двојице мајстора. Две колекције су обогаћене и многим позајмљеним сликама из еминентних музеја и галерија – од Националне галерије у Лондону, Прада из Мадрида, Метрополитен музеја у Њујорку, Лувра из Париза, Ермитажа из Санкт Петербурга, Националне галерије уметности из Вашингтона, бечког Кунстхисторише музеја... да наведемо само најважније. Изложба представља јединствену прилику да се две трећине преосталих изнајмљених дела могу видети на једном месту. Укупно, више од 50 ремек-дела двојице уметника сабрано је у Штедл музеју који, напоредо са Дрезденом, Каселом и Минхеном, поседује најразноврснију збирку фламанског сликарства.

Многи од ових скупоцених експоната, махом композиција за олтаре, дакле литургичке провенијенције – Благовести, Рођење Христово и других религиозних мотива – досад нису излагани, што контекст ове изложбе чини јединственим и представља нови импулс у изучавању раног фламанског сликарства.

На овим сликама се не види време, а чисто естетичко задовољство се трансформише у однос према религиозном садржају, које оне величанствено одсликавају. Визуелна интерпретација хришћанских божански продире у реалност, сфере духовног тријумфују, злато се преображава у светлост...

Потпис и датирање нису присутни на сликама, али су сви остали детаљи тачно пренети. Физиогноматски тврди, а прецизни, потез четкице анонимуса смењује се са минијатурним формама и архитектуралним декорима слика Рогира ван дер Вајдена. Ипак, чини се да ће, и мимо овог богатог избора најзначајнијих слика фламанског сликарства, идентитет Мајстора из Флемалеа остати и даље фантомски. Изложба траје до 21. јуна у Берлину.