Где је данас човек

Вечерас се отвара Град филма – Међународни фестивал Синема Сити у Новом Саду. Свечано ће га прогласити отвореним славни мексички писац, сценариста и редитељ Гиљермо Аријага, којем ће на Великој сцени Српског народног позоришта бити уручена награда „Ибис” за изузетан допринос светском филму, а част да започне фестивал припала је домаћем дугометражном анимираном филму „Технотајз: Едит и ја” Алексе Гајића.

Вечерас ће и турском позоришном и филмском глумцу, редитељу и продуценту Тунђелу Куртицу, бити званично предата дужност председника жирија Међународног такмичарског програма „Егзит Поинт”, чије чланове још чине Елис Дризен (продуцент, Холандија), Лабина Митевска (глумица, Македонија), Иван Фила (редитељ, Чешка) и Мартин Блејни (критичар, Велика Британија). Њихов је задатак да до 14. јуна процењују вредности дванаест филмова који покрећу нека од суштинских питања егзистенцијализма, синтетишући велики спектар искустава са различитих страна света. Ови филмови, сваки на свој начин, упозоравају да су темељи људске егзистенције пољуљани ратовима, незаситим конформистичким амбицијама корпорација и политичара, деформисаним системом вредности, и указују на угрожено достојанство свакодневног живота породице и појединца.

Авганистанско-француски филм „Кабулско дете” Бармака Акрама, кроз сторију о једној мушкој беби, коју мајка одевена у бурку оставља у таксију, гледаоцу ставља на увид све могуће детаље из свакодневице разореног града и његових становника, залазећи у интиму живота породице иза затворених врата и друштва које тек треба поново да стане на ноге док около још прашти рат. Њему се супротставља психолошки сложен и насилан, поетски снимљен а садржајно узнемиравајући „Двоноги коњ”, иранске редитељке Самире Макхмалбаф, такође снимљен у Авганистану. Сурову, реалистичку причу о метаморфози човека у животињу, испричану из визуре обогаљених авганистанских дечака кроз једноставну, свакодневну дечију игру доминације и превласти, у форми сценарија написао је славни редитељ Мохсен Макхмалбаф.

И јунакиња малог француског ремек-дела, филма „Стела”, Силви Верејд је дете, а сам филм прича о одрастању седамдесетих година у Паризу, са нарамком огољених, комплексних емоција тинејџера који одрастају у дисфункционалним породицама, чије ликове сензитивно тумаче натуршчици. Породица која не функционише, комплексност односа деца-родитељи, у фокусу су и црнохуморног, „ишчашено” комичног и веома стилизованог јужнокорејског филма „Заступници на сахрани” Бек Сунг Бина, али и у филму „Катјина сестра” холандског редитеља Мијке де Јонга, саосећајној причи о имигрантској породици састављеној од искључиво женских чланова.

Интимистички ратни филм „Заробљеник” руског редитеља Алексеја Учитела, фокусиран је на период од 24 сата у животу два руска војника која у врлетима чеченских планина заробљавају младог чеченског борца како би их водио кроз непријатељску територију. Учителов филм деликатно истражује мушку интимност у рату, тренутке током борбе који нису честа тема ратних филмова, апсурдност и терор, баналне војничке муке. У лиричности предњачи „Џеленур” кинеског редитеља Чао Јеа који, кроз однос старог машиновође и његовог младог помоћника, говори о некада моћном руднику каменог угља који је пред затварањем, о положају радничке класе која ће остати без посла и о хиљадама вагона које ускоро неће превозити ништа – ни људе, ни руду.

Међу фаворитима су и мексички филм „Кроз парк” Енрикеа Ривере о рутини свакодневице и заробљеништву у самоћи, као и чилеански филм „Тони Манеро” Пабла Ларена, изврстан пример оригиналности портрета живота под опресивним диктаторским режимом. У конкуренцији за награде Синема Сити фестивала је и амерички хибридни филм „Дворити Конди” Себастијана Догарта, који поставља питање може ли се освојити срце Кондолизе Рајс, доскорашње државне секретарке САД и најмоћније жене света. Иза плашта музичко-документарне трагикомедије, праве сапунске опере са елементима романсе и биографског филма, крију се многе шокантне и не много познате чињенице о Рајсовој. Црни хумор краси и мађарског „Истражитеља” Атиле Григора, духовити детективски филм, док је гротеска главно оружје данског филма „Окрутно срећни” Хенрика Рубена Генца.

------------------------------------------------------

Такмичарски програм „Национални класа”

У домаћем такмичарском програму „Национална класа” премијерно ће бити приказано пет нових домаћих дела: „Чекај ме, ја сигурно нећу доћи” Мирослава Момчиловића, „Хитна помоћ” Горана Радовановића, „Јесен у мојој улици” Милоша Пушића, „Неко ме ипак чека” Марка Новаковића и „Обични људи” Владимира Перишића. У конкуренцији за награде „Ибис” су и филмови који су већ приказивани: „Турнеја” Горана Марковића, „Свети Георгије убива аждаху” Срђана Драгојевића, „Београдски фантом” Јована Тодоровића, „Живот и смрт порно банде” Младена Ђорђевића и „Тамо и овде” Дарка Лунгулова.

Ове филмове вредноваће петочлани међународни жири у саставу: Пјер Жалица (редитељ из Босне и Херцеговине), председник, Лудовик Шаваро (аниматор из Француске), Иљана Китанова (глумица из Бугарске), Порик Дилејни (глумац из Ирске) и Срђан Кољевић (сценариста и редитељ из Србије). Жири ће доделити признања за најбољи филм (Гран при и новчани износ од 10.000 долара), режију, сценарио, женску улогу, мушку улогу, монтажу и фотографију.