Бразил за почетнике (2/4)

Ко још није чуо за Бразил? За краља фудбала Пелеа и његове многобројне "витезове", Роналда, Роналдиња или Робиња? Или за Минас кафу? Ко не зна за веселу и разиграну земљу самбе, голишаве лепотице и карневал у Рију? Копакабану? А ако се боље замислите, сетићете се још нечега што је пролетело кроз вести на ТВ-у или по новинама. Вероватно ће то бити бар једна од две скорашње, велике авионске несреће или градски аутобуси у пламену, иза којих се води прави рат полиције и нарко-гангова на улицама Рија и Сао Паола. Можда се неко сети сцена из шпијунских и крими филмова, са прелепим, тамнопутим лепотицама и "морским" пејсажима, Жизели Биндшен "обучене" у скупоцени накит "Картијеа" или њој контрастних слика мизерне, гладне деце по фавелама Ресифеа и Салвадора. Неки заљубљеник у музику можда чак почне и да певуши једну од светски познатих "боса нова" Том Жобима и ту би, углавном, био крај за једног нашег натпросечног познаваоца ове државе, континенталне величине и одговарајућег значаја.

Ах, да, умало да заборавим на оне који су имали прилике да виде неку од бразилских ТВ серија које се производе и продају исто као и кафа, на тоне. Иако је то Бразил из клишеа, он није измишљен већ стварно постоји и да би се разумео, треба га растеретити оног стереотипног ТВ баласта од пратећих предрасуда, а то је могуће само непосредним упознавањем те земље и нације будућности, наравно међу самим актерима, чему сам ја и приступио пре толико година.

Да Бразил и бразилци имају пред собом велику и светлу будућност тврди се још од самог открића Бразила, за које је одговоран Алварес Кабрал, "Колумбо за Бразил", за кога зли језици тврде да га је за читавих 70 година претекао кинески авантуриста Хонг Бао, а за најмање годину дана и шпанац Америго Веспучи, али је то из друге приче. У корист светле будућности Бразила је, готово истовремено са Кабралом, кренула у пропаганду и католичка црква, а њој су се придружили (неки кажу због инквизиције) и сви други умешани у освајање нове земље за круну Португала. Тако су са пропагандним спотовима наставили и сурови намесници, авантуристи свих фела, републиканци, војна хунта, демократске партије, сви бразилски политичари одреда, бирократе из Бразилије, професори по школама, научници, спортисти, новинари и ТВ Глобо, па све до Индијанаца из Амазоније и плавих папагаја са високог тропског дрвећа, толико упорно и тако убедљиво да су за ових 500 година убедили све генерације Бразилаца, па ево и мене, толико да ја већ у другом наставку покушавам да убедим вас (обзиром на обећане услове, а који су далеко бољи од Бин Ладеновог обећаног рајског живота медју хуријама, бар размислите).

Време је да вас «поведем на пут» на коме ћемо упознати један од главних, поред самог провиђења, узрока тако "сложених" карактера из бесконачних ТВ сапуница, а то је сам Бразил, земља у коју сам до ушију заљубљен и коју, без лажне скромности, познајем боље од већине Бразилаца, јер сам због природе мог посла имао прилике да је пропутујем уздуж и попреко.

Бразил се пружа готово од самог Антарктика и крајњег југа Јужноамеричког континента, па све до екватора и преко њега, на северну земљину полулопту и то на више од 8,5 милиона квадратних километара. Са преко 8.000 километара обале на Атлантику, више од 190 милиона становника, грандиозним Амазоном и великим природним ресурсима, Бразил сигурно представља једног од будућих економских џинова наше планете.

Е сад, како су овакав Бразил својевремено освојили и задржали у својим рукама читава четири века они исти "глупи" Португалци (из вица у прошлом наставку), у конкуренцији таквих колонијалних сила као што су Шпанија, Енглеска и Холандија, процените сами ...

И на крају овог осврта о Бразилу и Бразилцима на путу у светлу будућност (са којег смо ми, пре толико времена и поред упозоравајућих песмица, скренули), још нешто о њиховој вери да им је Бог неопозиво наклоњен, толико да му се мирне душе може поверити све оно мање важно од фудбала, испијања пива и уличне формуле 1, што Бразилци, како већ знамо, не препуштају чак ни провиђењу. Наиме, реч је о помоћи коју је Бог неочекивано добио у бразилској бирократији која "брине" о свима и свему, тако да се мирне душе и у њеном случају, наравно приликом молитве, било у цркви, било за шанком, може употребити велико"Б" на почетку те свете речи.

Када је Совјетски Савез нестао са светске сцене, многи су помислили да је то био крај бирократије. Наиван какав јесам, мислио сам и ја, све док нисам дошао у Бразил и упознао право значење те речи. Све што сам о том феномену знао из искуства се испоставило као, у најмању руку, недовољно. Шта ћете, лепо наш народ каже да се човек учи док је жив. И да вас на самом крају текста не бих гушио са темом коју нико не воли, оставићемо ту поучну причицу за сам почетак следећег наставка....

(Бразил за почетнике, трећи део, објављујемо кроз 4 дана)