Кампање за живот

Ових дана готово цео „Дневник”, на жалост, личи на црну хронику. Трагичне вести сустижу једна другу: пад путничког авиона, смрт бебе у болници и смрт дечака од руке психички болесне мајке, цела породица затрта очевим пиштољем, брат и сестра угушени у пожару стамбене зграде, ђаци погинули на екскурзији, матуранти избодени на прослави... Кад се овим несрећама придруже вести о свакојаким криминалним радњама, и још се види окорели криминалац са међународне потернице како, при хапшењу, весело намигује у камеру, гледаоца подиђе језа од света у коме живи. Не могу да му поправе расположења полетна обећања о новим мостовима, обдаништима (па ни она скромнија, а реалнија о сређивању пијачног ве-цеа), која пљуште током предизборне кампање у београдским општинама – јер и у главном граду афере незадрживо нахрупљују на екран.

А ту су и тужне приче из унутрашњости: беда, незапосленост, штрајкови… Пропадају машине – и људи – у Краљевачкој фабрици вагона. У Прокупљу, изворе минералне воде нема ко да користи – осим домаћица да проперу штошта без детерџента. Агилни и душевни министар Расим Љајић обилази угрожене породице и дарује малишане – али сиромашних је толико да би „Дневник” сваке вечери могао да се позабави неким драстичним случајем.

По правилу, акција која уследи трагом неке такве вести потврђује колико је незаменљив утицај медија и колико је велика медијска моћ у покретању јавности на добра дела. Но како се таквим хвале вредним потезима помажу, заправо, појединци, од већег су значаја поједине кампање које телевизије воде за општије добро. Најновија, а пионирска, јесте она којом Радио-телевизија Србије подстиче на завештање људских органа.

Трансплантација органа са клинички мртвих особа, такозвана кадаверична, подразумева посебну врсту донације за коју се, ширењем информација и стварањем климе солидарности, мора поступно придобијати јавност. РТС је почео то да чини упорно, систематично и на начин који је за ТВ гледалиште најпријемчивији: примерима. Упознавање са племенитим родитељима који су, дарујући органе свог сина, продужили пет других живота и дирљиве изјаве захвалности тих пет особа, чини за идеју више но начелни, научни и стручни разговори на ту тему.

Али разговор је заправо неопходан у нашој средини у којој се о најтежим болестима нерадо говори из личног угла. Отуд је толико изузетно деловао „Утисак недеље” у ком су о „свом раку” причали сликарка Биљана Вилимон и књижевних Борис Дежуловић. Све је у тој емисији звучало умесно, искрено – и корисно као стварни, практични прилог борби против рака.

У тај покрет укључена је Телевизија Б 92 и својом акцијом за куповину мамографа, апарата за преглед дојки. Уз ранију кампању за добровољно давање крви, хуманитарни ангажман ове медијске куће усмерен је и на помоћ у болестима душе. Велики пројекти попут Свратишта за децу улице и Сигурне куће за жене жртве насиља произашли су из чињенице да није тело једино које пати.

Уз здрав дух, здравије је све остало.