Оживљавање репресије ОХР-а

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Одлуку високог представника међународне заједнице у Босни и Херцеговини Валентина Инцка да употреби „бонска овлашћења” и смени двојицу полицијских функционера Химзу Ђонка и Радислава Јовичића, професор бањалучког Правног факултета др Петар Кунић оценио је као оживљавање репресивног апарата међународне заједнице у БиХ.

„Смењујући јуче првог човека полиције Херцеговачко-неретванског кантона у Федерацији БиХ Химзу Ђонка и начелника Сектора за оперативну подршку у Агенцији за истраге и заштиту Радислава Јовичића, Канцеларија високог представника (ОХР), која је орган међународне заједнице, оживела је свој репресивни апарат. То је, по мом мишљењу, доказ да је њена политика у БиХ била неуспешна. Јер, ако је Ђонка и Јовичића требало сменити, онда је то био посао за домаће органе. Ако они нису способни да то ураде, једини закључак који се може извести из те чињенице је да политика међународне заједнице у БиХ није била успешна”, казао је за „Политику” Кунић.

Он је нагласио да је начин на који високи представници користе „бонска овлашћења” под „великим упитником”. На то, као и на њихов недемократски карактер својевремено је указала и Венецијанска комисија. „У одлукама о смењивању, високи представници су у поуци о правном леку увек наводили да се против њихових аката не могу водити судски спорови, ни у БиХ ни пред међународним судовима, односно да одлука остаје на снази док онi не одлучe другачије. Између оваквог става и владавине права немогуће је ставити знак једнакости”, констатовао је Петар Кунић.

Коришћењем „бонских овлашћења” високи представници су до сада сменили 177 званичника у БиХ. Први је за „бонским овлашћењима” посегао Карлос Вестендорп, који је 4. октобра 1998. сменио Перу Рагужа, начелника општине Столац. По употреби овог репресивног механизма највише су се, до сада, истакли Волфганг Петрич и Педи Ешдаун. Насупрот њима, Кристијан Шварц-Шилинг и Мирослав Лајчак нису користили „бонска овлашћења” за смењивање функционера.

Међу смењеним су најбројнији званичници из Републике Српске. А најпознатија имена на листи смењених су бивши председници Републике Српске Никола Поплашен и Мирко Шаровић, некадашњи председник републичке Народне скупштине др Драган Калинић, затим хрватски чланови Председништва БиХ Анте Јелавић и Драган Човић. Одлукама високих представника 54 раније смењена функционера су рехабилитована. Остали су и данас у статусу „грађанске смрти”, што значи да им је забрањен рад у државним органима и јавним службама и да се не могу кандидовати на изборима.

Према речима др Петра Кунића узроци репресивног понашања Канцеларије високог представника су двојаки. „Интерес Бошњака, а делимично и Хрвата, јесте да Канцеларија високог представника остане што дуже у БиХ. Они се надају да ће високи представници одлучујуће утицати да се Устав БиХ промени по мери која њима одговара. Истовремено, бирократски апарат Канцеларије високог представника заинтересован је да што дуже остане у БиХ, односно да за изузетно високе плате за овдашње прилике живи и ради у добрим, пре свега безбедносним, условима. Зато није случајно да се пред сваку седницу Савета за примену мира, који једини може да донесе одлуку о затварању Канцеларије високог представника, политичка клима у БиХ погорша”, закључио је др Петар Кунић.