Позоришна бајка у Суботици

„Недељу дана живела сам као у бајци”, речи су којима је Адријана Теодореску, театролог из Румуније, дочарала недавно завршени 16. међународни фестивал позоришта за децу у Суботици, на којем је гостовала у својству члана жирија. Тих дана Суботица је, заиста, личила на бајку. Тргове, улице, паркове Суботице и околних места „окупирала” су деца која су желела да уплове у сценске чаролије својих јунака. А имали су шта и да виде: богат, маштовит програм који је током шест дана окупио на овом престижном позоришном скупу више од хиљаду учесника из 18 земаља.

У званичној селекцији Суботичког фестивала изведено је 20 представа од понуђених 133, колико је било пријављено са свих страна света. Бајковито, уз песму и игру најмлађа публика гледала је на сцени како се заљубљују принчеви и принцезе, како расте чаробни пасуљ, докле иде злоба старе вештице, како све могу да вам помогну добре виле, али и које је место у нашим животима заузео телефон, апарат без кога се не може замислити свакодневица... Ту је и богат пратећи програм: изложбе, филмске пројекције, перформанси, промоције књига, форуми, округли столови. Суботичка најмлађа публика, па и старији гледаоци, чини се, подједнако су уживали и у разиграним програмима балерина, мажоретки, чудесима мађионичара, духовитостима многобројних кловнова.

– Овогодишњи фестивал одликовала је разноликост, различитост и разнобојност култура, језика, народа. Стваралачко богатство, од луткарске и драмске сцене, преко театра сенки, до бајки и марионета. Фестивал је уметнички изазов, мотивише људе да се између себе измере, размене искуства, отворе нове видике, зато и не чуди што су нам у госте стигли уметници са свих континената – каже Слободан Марковић, селектор и директор фестивала.

Међународни фестивал позоришта за децу у Суботици, иначе, основан је 1994. године. Брижљиво бираним представама, гостовањима светских уметника, током протеклих 16 година изборио је своје место у светској позоришној породици. Суботичка публика је имала прилику да види на стотине и стотине представа: „Снежана и седам патуљака” стигла је из Бугарске, „Црвенкапа” из Немачке, „Ружно паче” из Русије, „Пинокио” из Пољске и Италије, „Гуливер” из Словачке, „Три прасета и вукови” из Мађарске, „Крцко Орашчић” из Румуније... Велико је задовољство видети са колико маште луткарска позоришта изводе дела Моцарта и Чајковског, које их све идеје подстичу да направе представу и са којом поруком.

– За децу живот је бајка. Упоредна стварност, поред оне од кашике, виљушке, компјутера... У бајкама они препознају не само оно бајковито, већ и оно претеће, не само добро, већ и заметак зла, не само принчеве и принцезе, већ и вештице и зле маћехе. Значи, доживе тај колоплет добра и зла, који чини живот, а који спознају на прихватљив начин – каже Јован Ћирилов, председник фестивалског Савета.

И поред презаузетости, професор Хенрик Јурковски из Пољске сваке године долази на Фестивал. У Суботицу радо долазе и други уметници и театролози:  Владимир Предмерски (Словачка), Виктор Климчук (Белорусија), Јевгениј Ибрагимов (Естонија), Катарина Хегедишова, Словачка...

Оно што у овом тренутку, ипак, недостаје Суботичком фестивалу јесте адекватан сценски простор. Улаз на све представе је слободан, а велика гужва испред позоришних сала најбољи је показатељ да Суботичани држе до позоришне уметности.

– Фестивал јесте велики, разуђен, представе су добре, али Суботица ни изблиза не може да понуди адекватне услове за извођење тих представа. Шта чинити у таквој ситуацији? Зауставити фестивал, преполовити га, вратити га уназад и опет почињати испочетка? Мислим да би то био уметнички крај фестивала, и зато ниједног тренутка није било дилеме да треба наставити. Свесни смо чињенице да немамо Народно позориште, да немамо дечје позориште, али послужили смо се оним што смо имали, а то су Сцена „Јадран” и Позориште „Деже Костолањи” – наглашава Слободан Марковић.

У склопу издавачке делатности Фестивала ове године објављена је књига „Моја професија” Сергеја Обрасцова у сарадњи са Позоришним музејом Војводине.

Овогодишња селекција Међународног фестивала позоришта за децу у Суботици показала је вештину и маштовитост сценске уметности. Селектор Слободан Марковић свој посао није завршио. Чекали су га Омск и тамошњи позоришни фестивал, а на јесен следи пут у Братиславу, и тако редом, до следећег позоришног пролећа у Суботици.