Ћутање о динамиту

Замислимо да у Француској, Великој Британији или некој другој европској земљи полиција утврди да се у кући неког од саветника премијера држи и препродаје експлозив. След догађаја можемо да предвидимо са приличном поузданошћу – одмах би се огласио премијер и све институције и организације задужене за безбедност. Прича би неминовно постала и политички скандал, а премијер би се нашао у позицији да брани свој положај, са неизвесним изгледима на успех.

У нашем случају ово са динамитом не морамо да замишљамо, већ се догодило. Али предвиђање следа догађаја за сада изгледа као чиста лутрија. Председник војвођанског Извршног већа није се огласио, ћуте службе безбедности, као и партије владајућег блока. Опозиција је показала извесне намере да случај искористи као повод за напад на владајући блок, али се за сада углавном бави спекулацијама о наводном покушају неког у владајућем блоку да на овај начин „сруши” Бојана Пајтића. Укратко, нико није покушао озбиљно да анализира догађај и последице које он може да произведе.

Истина, функционер покрајинског СПО-а Милан Ђукић је рекао да „према првим сазнањима случај нема везе са Тањом Ђукановић”, Пајтићевом саветницом, а шеф покрајинског одбора Г17 плус Бранимир Митровић је навео да политичари својим изјавама не смеју да утичу на ток истраге. Али чињеница је да је саветница председника покрајинске владе сваког дана са посла одлазила у стан у коме је, према индицијама које има полиција, држан и препродаван динамит, исти онакав какав је коришћен у мафијашким атентатима. То се не тиче само истраге него и начина функционисања политичких институција, о чему би морали да говоре сви, а нарочито владајући блок.

Ћутање не помаже јер постоји читав низ важних питања која се не могу тако лако гурнути под тепих и на која се, кад-тад, мора одговорити. Да ли је уопште вршена такозвана безбедносна провера при запошљавању високих функционера у покрајинској влади и да ли постоје механизми који гарантују да људи који имају било какве везе са подземљем буду на пристојној дистанци од извршне власти? Од када полиција зна да се Ђукановић бави динамитом? Да ли је о сумњама обавестила и покрајинске функционере и ако није, зашто није? А ако их је, пак, обавестила, зашто ови нису предузели неке кораке?

И док се чекају одговори на ова и друга питања, незванично се може чути да је Пајтићева саветница једна изузетно фина и поштена особа. Треба веровати да је заиста тако, али овде није реч о поштењу и финоћи него о функционисању система. А у систему не сме да буде „наших” којима може да се гледа кроз прсте и „осталих”. Јер, ако је тако, онда нема ни система власти и управљања ни државе, онда побеђује један други систем заснован на личним односима и проценама људи на власти.