Бразил за почетнике (3/4)

Позове Бог раба својега Ное да Силва и рече му: "За шест месеци ћу учинити да непрекидно пада киша 40 дана и ноћи, све док цео Бразил не потоне у поплавама. Сви лоши и грешни ће бити уништени, али  хоћу да спасем један брачни пар праведника и по један пар од свих врста животиња." И као што знамо из Библије, нареди му конструкцију великог дрвеног брода за спас повлашћених парова. Тачно шест месеци касније баци Бог прве муње и громове изнад грешног Бразила. Видевши да је дошао крај, Ное да Силва клекну у своме дворишту и започе горко да рида.

И тада, кроз узвитлале и тамне облаке, зачу бесан Божији глас: "Где је твоја барка, Ное?!" Испрекидан јецајима, рече Ное, скрушено: "Опрости ми, Боже, урадио сам шта сам могао, али наиђох на непремостиве тешкоће. Прво сам морао да добијем дозволу за градњу барке од града, уз одговарајуће таксе и то је потрајало три месеца, без успеха. На крају су ми тражили прилог за градоначелникову кампању.

Како више нисам имао довољно новца, тражио сам кредит, али га и поред високих камата нисам добио. На крају су ми у банци рекли да кредит није одобрен јер после поплаве коју планираш, ја нећу више моћи да враћам преостале рате. Тако прилог нисам дао, али су ми зато у општини наплатили казну. Онда су ми ватрогасци тражили план заштите од пожара, а како га нисам имао и они су ме казнили. Затим је ИБАМА (заштита природе) забранила сечу потребног дрвета за брод, због могуће поплаве у том делу шуме. Ја сам им казао да се ради о Вашем наређењу, али су они онда хтели да знају да ли се мој пројекат уклапа у ППА (план развоја). Хтео сам да разговарам са државним известиоцем по том питању, али су политичари у Конгресу већ годину дана били у свађи баш око тог места.

Тада су у моме дворишту откривени парови које сам тамо чувао, како у Кама Сутра позама вежбају продужење врсте за време после потопа, па сам и за то морао да платим казну. Када сам најзад решио да започнем градњу барке па шта буде, појавио се синдикат са захтевом да ангажујем њихове дрводеље и то на годину дана. После њих се појавила и Пореска управа, са решењем о извршењу казне за непријављену делатност. Ни они нису уважили да се ради о Божијем наређењу, јер се код њих плаћа порез и на провиђење. А онда је Секретаријат за човекову околину тражио извештај о зони која ће бити поплављена. Када сам им показао мапу Бразила, они су позвали психијатријску болницу!", рече на крају, плачући, Ное да Силва.

Изненађен, приметио је да се небо разведрава. Упита: "О Боже, изгледа да више нећеш да уништиш Бразил?" И рече Бог: "Не! Неко то већ увелико ради!", мислећи, наравно, на чувену бразилску бирократију, којој ни Он не може ништа. После овог дуга из прошлог наставка, прелазим коначно на нешто "путописнији" текст.

Рио де Жанеиро

Сви знају за најлепше визуелне догађаје планете, светски чувени карневал у Рију, необуздан у раскалашној сексепилности полуголих лепотица, које у френетичном ритму самбе играју до зоре, окићене перјем и окружене џиновским фигурама у покрету, као и за дочек Нове Године на Копакабани, уз велики, полусатни ватромет на мору око највеће јелке на води, коме присуствује до три милиона људи, начичканих на песку и риви, околним брдима и облакодерима, као и на великим, специјално за ту прилику, укотвљеним бродовима.

Рио де Жанеиро са десетак милона становника на ширем подручју града представља други мегалополис Бразила, одмах иза гигантског Сао Паола. Град има привилегован географски положај, са својим предивним, великим морским заливом, дугачким пешчаним плажама, сурим планинчинама у позадини, чудесном микроклимом и локалном културом којом доминира самба и ноћни живот, јутарње сурфовање на таласима Копакабане и безбројни спортови на песку, управо овде измишљени. У граду преовлађују два, оштро одвојена, урбана стила живљења – модеран, архитектонски савршено решен јужни део града, са широким авенијама и модерним солитерима, који уклапа у себе и све оно налепше од плажа и богате забаве, а који представља ону лепу, умивену страну лица једног од најлепших градова света са епитетом раја на земљи.

Ону мрачну, ружну и прљаву страну тог истог лица чине субурбане фавеле, набијене високо у околна брда, где се може доћи само пешке, кривудавим уличицама и уским пролазима између начичканих, сиромашних кућа, у свим могућим ћошкастим и спратним варијантама.

Наравно, јужни део града је богат и сигуран за живот и у њега хрле туристи из целог света јер нуди све оно што се може видети у филмовима и на светски чувеном карневалу, док су фавеле, без обзира на сву беду и сиромаштво, током свих ових година прерасле у засебне градске целине и временом оспособљене за неку врсту нормалног живота. Сва та беда, прекомерним, "умивеним" богатством потиснута у брда, не би можда била тако страшна, да није бездушног насиља које влада захваљујући нарко-мафији, а које је равно необјављеном рату, у коме се свакодневно гине од залуталог метка у школском дворишту. Нема речи да се опише сав јад једног светски познатог велеграда, у коме дечији живот не вреди ни колико једна шарена таблетица екстазија.

Да би се град сагледао као на длану, потребан је поглед одозго на његову непревазиђену лепоту, "као на разгледници", који је набољи са џиновске статуе Христа која се налази на оближњем, голом планинском врху званом Корковадо. Међутим, Христ који надкриљује и штити својим широко раширеним рукама читав град и залив, као да не види оне тужне и молећиве дечије погледе, упућене Њему из жабље перспективе, из мрачних и ђубретом затрпаних, тесних и опасних пролаза у лавиринту многобројних фавела.

(Последњи наставак "Бразила за почетнике" објављујемо кроз 7 дана)