Не може све одмах

Чим је преузела дужност директорке Музеја града Београда (средином јуна), Даница Јововић Продановић отишла је у Вршац на отварање изложбе слика Паје Јовановића, чиме је званично почела прослава 150-годишњице од рођења великог сликара. Наиме, у време њеног доласка на чело ове установе, градски музеј је већ увелико био укључен у припремање ове прославе, па нова директорка потврђује да ће то бити један од приоритетних задатака Музеја за ову годину, а трајаће и у првој половини 2010. године. Музеј града Београда је на неки начин координатор обележавања „Године Паје Јовановића” како је названа серија догађаја којима се подсећа на 150 година од рођења великог сликара.

Пред нама су велики послови око сређивања и отварања легата Паје Јовановића, који се налази овде у Улици краља Милана – каже нова директорка градског музеја, иначе архитекта по струци, која на ово место долази после три мандата на месту директорке Културног центра Београда.

Велики посао у склопу тог јубилеја јесте и објављивање монографије о Паји Јовановићу, коју уређује мој претходник Бојан Ковачевић и који је остао да до краја године ради на том послу. Аутор монографије је Никола Кусовац заједно са Петром Петровићем из Народног музеја и очекује се да она, као круна ове прославе, изађе до Сајма књига. На крају године требало би да буде отворена велика изложба у САНУ, с тим што ће њу радити Народни музеј.

Када можемо да очекујемо отварање Легата Паје Јовановића?

Ми очекујемо да ће то бити у октобру. Легат је сређен у извесној мери мада су и даље неки послови у току. Легат нема грејање и тај проблем ће вероватно морати да се решава после отварања, али није нерешив. У згради постоји грејање, требало би да се вежемо за зграду. То ће моћи да се ради и током грејне сезоне, важно је да добијемо сагласност станара. Такође би требало да се направи и водич кроз легат Паје Јовановића. Већ смо почели са њиховим објављивањем. Постоје водичи кроз музеј Јована Цвијића и Иве Андрића а ово би био трећи.

Познато је да је кључни проблем Музеја града Београда недостатак простора за сталну поставку. Нова зграда је додељена, али тек предстоји реконструкција?

Нова зграда, иначе бивши војни објекат у Ресавској улици, додељена је 2006. године и од те године траје процедура решавања имовинско-правних односа између Војске и Града који су извршили размену објеката. Потребна је потпуна реконструкција зграде и прилагођавање намени. Не треба заборавити да је Музеј града прославио свој стоти рођендан 2003. године а да још нема простор за сталну поставку, која је додуше постојала али је затворена шездесетих година прошлог века. После више од сто година дошло је до решења мада, нажалост, та одлука још није у потпуности извршна. Урађен је пројекат постојећег стања што је један корак. Имам информације из Градског секретаријата за културу да се ближимо и укњижењу објекта, што је такође веома важно. Све су то почетне фазе, неопходне да би се ишло даље у израду пројекта документације и свега онога што се ради пре реконструкције. То је један огроман посао и дуг процес и на њему мора да се истраје, јер је то нешто што овај град и овај музеј заслужују.

Постоји информација да би реконструкција те зграде могла да буде завршена око 2014. године. То је после вашег првог мандата?

Наивно би било и очекивати да се ствари развијају брже. Брже не може, али ја ћу бити срећна да се крене у израду пројекта документације и да се дође до неких резултата на терену за време овог мог мандата. Нова зграда би решила не само проблем сталне поставке, него и канцеларијског простора. Јер, зграда у којој се сада налазимо (Змај Јовина 1) у веома је лошем стању и један од приоритета јесте и сређивање овог објекта како бисмо до даљњег могли у њему несметано да радимо свој посао, а то је заштита, рекла бих, непроцењивог блага које је у збиркама овог музеја.

Шта су још приоритети градског музеја у овом периоду?

Ова кућа има и веома важне издавачке планове за ову годину, али озбиљан приоритет је, пре свега, санација и реконструкција објеката који су у саставу Музеја. Сви наши објекти су под различитим нивоима заштите и веома су познати. Грађани су много боље обавештени о њима него о самом музеју (врло често не знају ни где се Музеј града налази). То су, на пример, Конак кнегиње Љубице, па поменути Легат Паје Јовановића, Легат Томе Росандића, Завичајни музеј у Земуну, налазиште у Винчи, Музеј у Младеновцу…Да би се они у потпуности реконструисали и санирали треба уложити пуно времена и средстава и не може све одмах.

Завичајни музеј у Земуну већ годинама је затворен?

Један од наших озбиљних приоритета је израда сталне поставке и коначно отварање Завичајног музеја зато што је просто незамисливо да један тако значајан музеј буде затворен толике године, мени се чини од 2002. То је значајан објекат, али постоји низ проблема који су се сад испоставили током реконструкције. Много тога је већ урађено и ради се и даље, али реч је о јако старој згради, па све захтева одређене процедуре и озбиљне радове. Међутим, то је свакако објекат на коме треба инсистирати и покушати да се што пре изађе са сталном поставком, чија израда је планирана за ову годину.