ЦИА кочила истрагу о 11. септембру

Предстоји ли, после одласка Џорџа Тенета и његове гарнитуре сарадника, нова "сеча кнезова" у редовима Централне обавештајне службе ЦИА? Судећи према обелодањеним детаљима, у вези са уништењем видео-записа са саслушања водећих терориста Ал Каиде, али и по жестини којом се расправе воде, на помолу је велика афера чији су главни актери - челници ЦИА. Талас полемика о (не)допустивости уништавања поменутих видео-записа избацио је на платформу јавне дискусије две, врло озбиљне сумње.

Прва се односи на претпоставку да је ЦИА - под плаштом превентивне заштите америчких иследника од одмазде Ал Каиде - систематски уништавала видео-доказе о бруталним методима саслушања, укључујући жигосану праксу "утапања" (waterboarding - саслушанику се глава држи под водом све док га не обузме паника од дављења). Друга сумња се надовезује на прву, а подстакао ју је "Њујорк тајмс". Дневник је покренуо расправу о улози ЦИА у ометању истраге о поводима и последицама терористичког напада на Њујорк и Вашингтон 11. септембра 2001. године. Позивајући се на изјаве чланова тадашње истражне комисије, и на прегршт интерних записа ЦИА, дневник тврди да постоје необориви докази, још више индиција, да је ЦИА спречавала рад истражне комисије из уско себичних разлога - не би ли затрла траг џелатској пракси, по америчким и међународним законима недопустивим методима мучења затвореника, коју је упражњавала.

У прилог озбиљности друге сумње, практично претходнице одговарајуће оптужбе, иде низ изјава челника и портпарола ЦИА. Наравно и правних стручњака. Док се копља, превасходно, ломе око интерпретације (не)спремности ЦИА да сарађује са комисијом, у јавности се спекулише да ли ће предмет бити изнет пред суд, или ће послужити "тек" као оправдање за покретање интерних чистки.

Бивши шеф ЦИА Тенет тврди да је, бар када је о њему лично реч, понудио сва релевантна документа комисији, чак и она чије достављање комисија није изричито захтевала. Садашњи портпарол ЦИА Марк Менсфилд, међутим, побудио је сумње у веродостојност тврдње свог бившег шефа, тврдећи да је ЦИА достављала комисији само захтевана документа. Оправдање, дакле, које садашња водећа гарнитура обавештајне службе нуди концентрише се на ставу, да видео-записи нису изричито тражени, па, ето, нису ни достављани...

Правни стручњаци, у међувремену, истичу да одбијање сарадње или избегавање сарадње са поменутом истражном комисијом не би требало да представља мотив за покретање судског процеса. "Устав јасно регулише обавезу обавештајне службе да сарађује са званичним комисијама Конгреса или владе. Међутим, овде је влада именовала ′комисију независних стручњака′, што само по себи објашњава, да та комисија није имала пуномоћи званичне комисије."

Према садашњем стању ствари, биће тешко доказати да је ЦИА свесно кршила закон и устав, истиче "Њујорк тајмс". У коментару листа се предвиђа да би било реалније очекивати компромис - да виновници афере буду интерно кажњени, а да се у јавности то питање више не потеже. На крају, међутим, "Тајмс" указује да предстоји изборна кампања за новог председника САД, па да је, у смислу стицања поена код бирача, све, ипак, могуће.