Скупа вода, а јефтино пиво

Наши најбољи студенти у организацији Европског покрета лето проводе у Европи у градовима по сопственом избору. Извештач „Политике” с тог летовања је Наташа Томић, студентмолекуларне биологије и физиологије на Биолошком факултету у Београду

Ротердам, 26. јул – Ево, моје мало друштво и ја улазимо у Холандију. Кроз прозор воза приметили смо да је све равно као у Војводини, да има много црно-белих крава, понегде се види ветрењача... Данас ћемо обићи Ротердам и Хаг. Смештени смо у хостелу у Ротердаму, у соби са 125 кревета. Без обзира на ту чињеницу врло је пријатно, јер у хостелу постоје бар, интернет, сто за стони тенис, топла вода, доручак и ту је пуно веселе омладине из разних делова света. Уосталом, ноћ кошта само 10 евра. Запослени у хостелу су јако љубазни. Рекли су нам да смо ми први Срби који су икада дошли код њих. Не знају они да ће нас до краја дана бити више од 20.

Кренули смо у обилазак града, а на улици гужва. Гомила људи је заузела места у кафићима, на тротоарима, а неки су чак изнели и своје столице. Сви су расположени, око нас се чују разни језици. И одједном креће музика у даљини и ми откривамо шта се то чека – велики летњи карневал! Улицу су преплавиле плесне групе у шљаштећим и шареним костимима. Прате их оркестри са бубњарима уз чије живе ритмове и публика почиње да игра. Свака група учесника представила је по једну земљу.

Град има велику луку, али без карневала није баш туристичка дестинација. Овде смо дошли и до торња на којем пише да је највиша зграда у Холандији са својих 164,75 метара.

Хаг, 27. јул – Возом смо за 20 минута стигли у Хаг. Слика је потпуно другачија у односу на Ротердам. Град делује богато. Мирнији је, а улице су празније. Све је чисто и пуно цвећа. Сам центар је леп и окружен старим зградама. Пожурили смо ка обали Северног мора. Успут смо наишли на пламен мира који је настао тако што су донети пламенови из седам земаља света и ту спојени у један. Море није близу као што нам се учинило, па смо доста пешачили. Ипак, вредело је труда. Поглед на море са брда је предиван. Посматрали смо га ноћу. Дању је вероватно још лепши. Плажа је врло широка и од ситног песка, пуна шкољкица које је море избацило. Као и поред сваког мора, без обзира на то што је ово јако хладно, има пуно кафића, стаза за шетање и киоска са брзом храном. Одушевила нас је група статуа које приказују сцене из бајке о Гуливеру и лилипутанцима. Овај дан смо баш дивно искористили.

Амстердам, 28. и 29. јул – Трећи град који смо посетили у Холандији је чувени Амстердам. Препун је позитивне енергије. Дању је овде ужурбано, гужве су на улицама на којима шетају људи из свих делова света. И да знате, у Амстердаму вам је све дозвољено осим да се крећете бициклистичком стазом, јер вас бициклисти  неће заобићи. Ми, из брдовите Србије, нисмо навикли на толико бицикала, а овде их је више него пешака и аутомобила заједно.

На тргу Дам све врви од људи. Тамо смо славили Хеленин рођендан, певали песму и јели торту. Нисмо могли да одолимо, а да не одемо у музеј „Мадам Тисо”. Тамо смо се фотографисали са познатим фацама које су толико реално направљене да сам само чекала када ће да проговоре. Тако смо закључили да је принцеза Дајана била много лепа, Мајкл Џексон јако низак, а да су Анџелина и Бред савршени.

У главном граду Холандије посетили смо и кућу страха, која је замишљена као драматично представљање историје ове државе из средњег века. Чак смо и учествовали у једном делу представе. У Амстердаму смо пили и најскупљу воду у Европи. Литар и по кошта три евра. Зато сви и пију пиво. Више се исплати.

Цео град је испресецан мрежом канала, тако да се може кретати градом и пешке и бродићима. Вода је поред самих зграда, па са улазних врата уместо на траву излазиш на воду.

Ноћу је врло динамично и занимљиво. Овај град креће на спавање у шест ујутру. Обавезна дестинација свих туриста у које и ми спадамо је чувена Улица црвених фењера, коју је Бора Чорба врло реално описао у својој песми.

Брисел, 30. јул – У Амстердаму се све може видети за два до три дана, тако да крећемо даље, ка Бриселу. Овде људи нису баш љубазни, ни предусретљиви, али им се све може опростити због дивне чоколаде. Задржали смо се цела два сата. Настављамо путовање ка Паризу.

Поздрав читаоцима „Политике”!