Четвртак, 18.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	101.55	102.16	101.86
	127.15	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књижевност

Култура

19.10.2016 у 12:00

Књиге забрањиваног Томаша Г. Масарика

Био је одлучни присталица владавине права, парламентарне демократије и вишестраначког система, лаке и безболне смењивости власти на слободним изборима и неприкосновености приватне својине61. САЈАМ КЊИГА Такозвани „трећи каталог” Завода за уџбенике (вануџбеничка литература), објављује универзитетска издања, монографије које су од посебног националног значаја и преведену литературу. Између два Сајма књига Завод је, у оквиру трећег каталога, објавио око 60 наслова, а неки од њих су доживели и више издања. Књиге Томаша Г. Масарика, дуго забрањиваног, „О бољшевизму” и „Нова Европа”, појавиле су се у преводу Александра Илића. Т. Г. Масарик, филозоф, политичар и државник, дуго je био забрањиван у својој отаџбини и зато се може схватити као метафора за судбину демократије и културе у

Култура

10.10.2016 у 18:00

Уручена Андрићева награда

У Задужбини Иво Андрић уручена је Андрићева награда Вулету Журићу за збирку прича „Тајна црвеног замка”, коју је објавила „Лагуна”. Награду је уручио академик Миро Вуксановић, председник Управног одбора Задужбине Иво Андрић. Жири је радио у саставу: Александар Јовановић (председник), Милета Аћимовић Ивков и Петар В. Арбутина. Када је стигао на књижевни врх, у дан кад је примао Нобелову награду, пред међународном јавношћу, својом беседом Иво Андрић, подсетио је Вуксановић, славио је причу и причање, славио је приповетку као начин литерарног казивања. Тада је окренуо пажњу на усмену приповедачку традицију, која је свуда, у прошлости свих народа, била и заговор у самоћи и оживљавање матерње речи. Посредно је казао да је у српској књижевности којој припада, у њеном прозном делу, све до

Култура

09.10.2016 у 11:30

Повратак Арундати Рој у књижевни свет

За љубитеље лепе књижевности нема лепше вести од ове која је ишчекивана пуних двадесет година: индијска књижевница Арундати Рој написала је свој други роман и он ће се у књижарама појавити већ почетком следеће године. Нема много података о „Министарству највећег степена среће” (The Ministry of utmost happiness) сем оних које је штуро најавила ауторка „Бога малих ствари” која је за своје дебитантско дело освојила Букера (1997). „Задовољна сам што могу да објавим да су све помахнитале душе (чак и оне зле) из 'Министарства крајњег степена среће' нашле свој излаз у свет, а да сам ја нашла свог издавача“. То је све што је Рој прозборила о свом новом роману. Сазнало се још да је Ројин издавач „Хамиш Хамилтон“ , стара кућа (1931) која данас у оквиру британског Пингвина штампа неке од

Култура

06.10.2016 у 08:05

Елена Феранте није успела да се сакрије

Дуго су се теоретичари књижевности узалудно мучили да разоткрију једну од највећих литерарних мистерија, али је на питање ко се крије иза псеудонима Елене Феранте одговор дао новинар који је пошао путем трагова новца, не обазирући се много на стилска поређења или биографске подударности у фикцији и стварности. О феномену Елене Феранте чијим измишљеним именом је потписана наполитанска тетралогија, циклус од четири романа о животу, пријатељству, женама и њиховом положају у предграђу Напуља, исписане су детаљне анализе у најеминентнијим књижевним часописима и културним додацима светских листова.

Култура

03.10.2016 у 22:00

Петар Кочић први пут на француском

Електронски часопис „Сербика”, који излази на француском језику и чија је главна мисија да промовише српску књижевност и културу у франкофоном лингвистичком простору, јединствена је публикација овога типа у Европи и свету. Овај оригинални часопис само je део једног ширег пројекта који је, у оквиру истраживачких активности на Универзитету Монтењ у Бордоу, конципирао и покренуо 2011. године др Миливој Сребро, професор на Катедри за словенске студије на овом универзитету.

Култура

04.10.2016 у 11:00

Паја Патак је правду истеривао

Да води један живот у свим правцима за себе каже Жика Богдановић (84), писац, публициста, преводилац, уредник, издавач, аутор неколико десетина властитих и преводних прозних и есејистичких дела из области књижевне фантастике; историчар и теоретичар визуелних медија, оснивач и уредник култног часописа „Пегаз” посвећеног визуелним медијима који се изражавају графичким путем. Чини се да је захваљујући својој вишестраној личности увек с лакоћом прелазио из области новинарства у филм, затим на телевизију, у визуелне медије који се изражавају графичким путем, па и у издаваштво, где је покренуо и водио, поред осталих, и едицију „Плава птица”, са више од стотину књига.

Култура

27.09.2016 у 21:05

Да ли су књижевне вечери досадне

„Моја издавачка кућа не организује ни књижевне вечери зато што су оне досадне” – рекао је Владислав Бајац, директор издавачке куће „Геопоетика” на трибини „Савремена европска књижевност у преводу: коме и о чему пишу писци данас”. Ова дебата одржана је у просторијама Информационог центра Европске уније, Краља Милана 7, у организацији Народне библиотеке Србије, поводом Европског дана језика, 26. септембра. Модератор је била Милена Ђорђијевић, која је подстицајним питањима усмеравала разговор, а тема се врло брзо проширила и на то како читаоцима данас представити књижевност. Бајац је додао да не може да се измисли „топла вода” када се организује промоција књиге

Култура

26.09.2016 у 09:07

Месец српске културе у Мађарској

Специјално за „Политику” Будимпешта –У Будимпешти и још неколико градова у Мађарској, у току је манифестација „Месец српске културе” са низом разнородних програма, које организује Српски културни центар у сарадњи са бројним установама и организацијама из Мађарске и из Србије. Тако је у петак, 23. септембра, у библиотеци Института за словенске и балтичке језике Филозофског факултета државног Универзитета „Етвеш Лоранд” у Будимпешти, одржан округли сто на тему „Kако сачувати и развијати српски језик и културу у расејању”. На скупу чији је домаћин био Смер за српски језик и књижевност овог факултета, учествовали су проф. др Драган Никодијевић, проректор за науку Универзитета „Џон Незбит”, народни посланик и књижевник Александар Чотрић, песник и власник издавачке куће „Арте” Миодраг

Култура

25.09.2016 у 12:47

Књижевна слика Колубарског краја

Билећа – У Дому културе „Јевто Дедијер”, на „Ћоровићевим сусретима”, Радовану Белом Марковићу уручена је награда „Светозар Ћоровић”. Жири, који је радио у саставу: Јован Делић, председник, Марко Недић и Ранко Поповић, једногласно је одлучио да награду за 2016. годину добије Радован Бели Марковић, књижевник из Лајковца, за роман „Путникова циглана”, који је објавила Српска књижевна задруга, у редовном „Колу” (2015). О награђеном аутору говорили су Јован Делић и Марко Недић. Подједнако плодан као приповедач и као романсијер, истиче Јован Делић, Радован Бели Марковић је романом „Путникова циглана” потврдио најбоље уметничке домете своје раније прозе. И овим романескним остварењем он се опире устаљеним књижевним конвенцијама и клишеима, и у трајном, и естетски продуктивном дослуху са

Ризница

23.09.2016 у 14:00

У ноћи без месеца

Већ пуну недељу од како су ноћи без месеца и како, свако вече, силазе на реку да лове ракове. Кроз дугу и топлу помрчину вере се стрм изрован пут, из последње требињске мале у тамно поље пуно камења. С обе стране плотови од глога и драче њиве у којима мирише дуван и љуљају се тамне масе кукуруза који се не распознају у мраку. У ваздуху се осећа мирис печене земље ваљда прашинасте и испуцале од дугих суша. Свод је био таман, чивитаст, на два три места напукао и светлио се само у тим пукотинама. Далеко одоздо на пољу чује се река где шушти, бучи, протежући се испод мустаћског каменог моста до испод развалина манастира Тврдоша што је ту негде у ноћи. Из далека од вароши, виде се мирне ноћне ватре и чују низ поље десетина великих старих кола, што наводњавају њиве с тупим цвиљењем,

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

18.06.2026 у 22:34

Венс поручио Израелу: Не нападајте Трампа, јединог моћног савезника

18.06.2026 у 22:32

Међедовић испустио четири меч лопте, наставак у петак

18.06.2026 у 22:23

Мађар: Убразано чланство Украјине у ЕУ неправедно према земљама Западног Балкана

18.06.2026 у 22:20

Безос: Проблем у будућности биће мањак радника, а не мањак посла

18.06.2026 у 22:11

Иран одложио одлазак делегације на преговоре у Бургеншток због израелских напада на Либан

18.06.2026 у 22:09

„Пријатељи кохезије” траже већи буџет ЕУ за пољопривреду и регионални развој