Петак, 19.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књижевност

Култура

16.09.2016 у 14:00

И књижевна критика је у транзицији

Нови Сад – Огранак САНУ у Новом Саду прихватио је предлог академика Мира Вуксановића да се у пет година заредом организује округли сто „Српска књижевност данас”. До сада су организована два скупа: „Српска поезија данас” (2014) и „Српска проза данас” (2015). Јуче, у Огранку САНУ у Новом Саду, организован је округли сто с темом: „Српска књижевна критика и есејистика данас”. Основна намера пројекта, објашњава академик Миро Вуксановић, јесте да се дефинише савремени српски књижевни корпус. То значи да се добије кратак, али што обухватнији приказ савременог књижевног стварања на српском језику, у свим жанровима (поезија, проза, есеј, критика, драма, литература за децу), у Србији, Републици Српској, Црној Гори, Хрватској, Румунији, Мађарској и другим земљама. Такав посао је неопходно започети,

Култура

14.09.2016 у 18:11

Признање песничком путопису

Бранковина – Значај награде коју имам част да примим видим пре свега у томе што она обнавља наше сећање на један некада леп и моћан, а у новије време прилично занемарен књижевни жанр, путопис, и у томе што нас у исто време подсећа на једну од најзанимљивијих књижевних личности нашег 19. века, на песника и путописца Љубомира П. Ненадовића. Овим речима је у знаменитој Бранковини код Ваљева академик Љубомир Симовић започео своју беседу поводом награде „Љубомир П. Ненадовић” за најбољу књигу путописа на српском језику у 2016. години, за дело „До Оба и Хуангпуа”. Награду у виду повеље и новчаног износа, коју је пре две године установила ваљевска Матична библиотека „Љубомир Ненадовић”, у присуству представника Министарства културе, Града Ваљева и других гостију, лауреату је уручила

Култура

14.09.2016 у 10:15

Дневници које не признаје историја

Ако је дошло време да се историографија ослободи табуа, завичајних лобија, политичке пропаганде и интересних центара, онда би таквим истраживачима помогла књига публицисте и новинара Момчила Ђорговића „Трагедија једног народа” коју је недавно у библиотеци „Сведоци епохе” објавио Службени гласник. Књига је писана на основу мало познатих мемоара или обимних дневника шездесет државника, дипломата и писаца из деветнаестог и двадесетог века, чија промишљања су, по мишљењу аутора, бачена под тепих званичне верзије наше историје. Већ у предговору Ђорговић објашњава зашто се определио за наслов књиге („Трагедија једног народа”) и поднаслов „Шта људе у Србији нагоне да раде против себе”: „Имао сам на уму да је трагедија то што не разумемо природу и разлоге онога што нам се догађа”. Књига почиње

Београд

08.09.2016 у 09:27

Скривени таленти Драге Машин

Нова сезона књижевних разговора у Студентском културном центру почела је представљањем криминалистичког романа „Полицајка Мачје око” Гзавијеа де Монтепена из 1884. године. Један од првих превода на српски језик тада популарног француског писца дело је младе Драге Машин. Деценију и по пре него што ће постати краљица, седамнаестогодишња Драга уз помоћ учитеља француског Богдана Поповића превела је књигу која је у наставцима излазила у листу „Уставност”. У Малој сали некадашњег Официрског дома – просторији у којој се, како кажу, краљица Драга Обреновић припремала за балове, публици су представљени скривени таленти жене коју је историја запамтила као лукаву и манипулативну. – У тадашњој београдској чаршији није било много девојака попут ње. Сматрала је да својим активностима

Живот и стил

06.09.2016 у 20:00

Када колега или шеф „пију” крв

Инсистирање да имејл никада нису добили иако је уредно послат, подметање туђих обавеза, ометање несметаног радног процеса, сплеткарење – из хиљаду и једног разлога многи са киселим осмехом по завршетку радног времена излазе из канцеларија, хала. И то не због умора од самог рада већ због изгубљене енергије. Како наводи Алберт Бернстин у књизи „Емоционални вампири на послу”, коју је недавно издала „Лагуна”, особе које пију не крв, већ радни елан и расположење срећемо на сваком послу. „Емоционалних вампира има свуда. Сигурно сте препознали и оне који раде у вашој фирми. Ако јесте, добро је! Први корак у настојању да се заштите састоји се у томе да прозрете обмане ових вампира и да их сагледате онакве какви заиста јесу”, наводи аутор, клинички психолог и пословни консултант из Портланда

Култура

03.09.2016 у 09:45

Жестоко се воле и мрзе само најближи

Вуле Журић добитник је Андрићеве награде за 2015. годину за књигу приповедака „Тајна црвеног замка” (Лагуна), у којој су главни јунаци писци, или како је то описао издавач, спортским језиком речено: „Журић је овога пута саставио најбољу репрезентацију књижевних ликова који захваљујући пишчевој машти и умећу дају све од себе у испуњавању сопствених судбина”. Замислите само једну дорћолску механу у којој Бора Станковић, у дерту, каже Винаверу: „Европа је, ној ти, као оне сличице што их деца купују и пресликавају. Изгубили су, бре, смисао за пролеће, еј! Заборавили су небо како изгледа...” У складу са сензибилитетом дела и биографија Андрића, Боре Станковића, Назора, Кочића и других, ове писце смештате у трагикомичне, чак и надреалне ситуације. Да ли је то и начин опуштенијег сагледавања

Култура

30.08.2016 у 08:04

Књижевност умире на пустом острву

Сва историјска друштва имала су своје „мудраце” који су данас потиснути на маргину збивања, јер једном високотехнократизованом друштву није потребно критичко мишљење. Последњих деценија оно је напротив систематски сузбијано и произведена је „култура без упитности”, „култура умрежавања” која ствара илузију демократизованог глобалног друштва, а заправо је заснована на искључењу критичког мишљења, каже Слободан Прошић, филозоф и дипломата, аутор књиге „Картографија нестајања” (издавач „Mediterran Publishing”, Нови Сад), у којој је покушао да скицира обрисе филозофије постглобализма. Према његовим речима, данас смо сведоци обнове фундаментализама свих боја, а они су последица феномена који је у књизи описан као губитак „вредносне теритoрије”. Тај губитак се све чешће надокнађује посезањем за

Култура

26.08.2016 у 21:05

Диктатура и књижевност – две звери у сталном окршају

Један од најупечатљивијих примера контрадикторног феномена великих уметника који стварају у диктатурама јесте Исмаил Кадаре (1936), албански писац светског реномеа, дугогодишњи кандидат за Нобелову награду, чији је роман из 1981. године „Палата снова” објавио београдски „Самиздат Б92”, у преводу Шкељзена Малићија. Ово дело на алегоричан начин говори о тоталитарном систему Отоманског царства, у којем су чак и људски снови под контролом, а због начина на који је Кадаре дочарао своју визију режима Енвера Хоџе као својеврсног пакла, Малићи је „Палату снова” назвао правим ремек-делом. О својој кошмарној визији угњетеног људског духа Кадаре је рекао: „Одавно ме је привлачило пројектовање једне визије пакла. Знао сам да је тешко, да не кажем и немогуће, да створим нешто оригинално након

Култура

23.08.2016 у 08:05

Остарели факир који живи на ексерима

У песничкој књизи Милована Данојлића „Животи, животи”, коју је управо објавила издавачка кућа „Албатрос плус”, у песми „Имовно стање”, песник каже: „На ничијој земљи – беземљаш, / Показује ти се мало-помало као / Да имаш само оно што немаш, / Што си расејао или другима дао, / А теби, као украсни крај беседе, / Остаде оно што нико не хтеде”. Милован Данојлић (1937), академик, један од најзначајнијих српских писаца, песник, романсијер, есејиста, сатиричар, путописац, књижевни преводилац, председник је Српске књижевне задруге.

Ризница

21.08.2016 у 15:17

Спира „Соко“

Пре три месеца постављен је за наставника цртања у нашој гимназији брат Чех г. Тома Пшихил, млад и интелигентан човек, који је имао нарочиту вољу да се прилагоди нашем животу и обичајима, те је с тога врло радо пио шљивовицу, мезетишући краставце из воде. Он је тврдио да је то један од ванредно лепих народних обичаја, који треба неговати и не дозволити да изумре, као што су већ многи и многи народни обичаји изумрли. До његовог доласка, у нашој је вароши јаван живот текао тихо, мирно и једноставно, тако да би се могло рећи да тога живота није ни било. До душе, порезник Љуба, Јоца поштар и Ика галантериста коцкали су се сваке ноћи до зоре, али се то не може сматрати као израз јавног живота, чак ни у случају кад би се утврдило да су се поштар и порезник коцкали државним новцем. Не би се

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

19.06.2026 у 16:16

Поново заседа Савет за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва

19.06.2026 у 16:12

Три платинасте медаље за вина из Србије на светском такмичењу

19.06.2026 у 16:11

Парандиловићев обрт за два дана: од „упишите ме” до „повлачим захтев”

19.06.2026 у 16:04

Земљотрес погодио Грчку

19.06.2026 у 16:01

Лавров: САД би могле да промене приступ решавању украјинске кризе

19.06.2026 у 16:00

Селаковић: Подвала о „звучном топу” имала је циљ да делегитимише власт