Петак, 19.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књижевност

Ризница

06.02.2016 у 12:17

Летовање на југу

Кад су аустријски професор Алфред Норгес и његова жена Ана стигли у то мало приморско место, оно их је дочекало тешком спарином и ситним непријатностима сваке врсте. Све је изгледало грубо и одбојно. Све, од носача који је донео њихове ствари и примио новац не рекавши ни „хвала“, па до болешљиве газдарице која је, стојећи опуштених руку, одговарала на сва питања само беспомоћним слегањем рамена. У соби је владала спарина и загушљив сумрак, јер су зелени дрвени капци били притворени. Што је најгоре, водовод је био пресушио. Уместо воде чесмица изнад лавабоа пуштала је тужноподругљив писак. Газдарица је хладнокрвно уверавала да вода наилази пред зору и тече сат-два; тада је треба хватати. У ваздуху и на стварима осећао се дах напуштености и чамотиње. Професор је гледао како жена вади

Ризница

06.02.2016 у 12:02

Овде почива Рудолф Валентино

Најлепши парк у Холивуду – то је холивудско гробље. Само, немојте, случајно, да помислите да у то гробље може да се сахрани свако. Парцеле и места за холивудске покојнике толико су скупе – скупље од плацева усред Њујорка. Гробље је, заиста, прави рај, бар тако изгледа, мада је поређење незгодно чак и за оне, који верују у рај!... На самом улазу, на месту са којега се одлично види велики камени натпис на планини: „Холивуд”, постављена је капија од најфинијег дрвореза, на којој пише „Холивудско гробље”. До улаза је капела, направљена у стилу индијских пагода и оријенталских чардака. Стазе између гробова оивичене су најлепшим примерцима кактуса и чемпреса, а у висину се уздижу витке палме, које бацају сенку на покошену траву. Ако то нешто користи – онда холивудски великани, заиста,

Култура

05.02.2016 у 09:05

Хемингвеј – мужевни геније

Ернест Хемингвеј, каже Александра Жежељ Коцић (1977), професор енглеског језика и књижевности у Филолошкој гимназији у Београду, био је велики писац који је платио, и даље плаћа високу цену зарад статуса бајроновског типа књижевне звезде коју је стекао. Није ни слутила, када је почињала са истраживањем, до којих ће све информација о Хемингвеју и његовом делу доћи. Сакупила је огромну грађу, од 1923. до данашњих дана. Недавно је одбранила докторску тезу: „Проза Ернеста Хемингвеја из угла теорија рода и разлике”, на Филолошком факултету у Београду. Објављује радове на различите теме из књижевности. Поседује ЦПЕ (Certificate of Proficiency in English), диплому коју издаје Кембриџ за енглески као страни језик. Члан је Хемингвејевог друштва (The Hemingway Society), као и Удружења за

Ризница

31.01.2016 у 17:54

Велика је ствар ћутање

Латински песник и епиграматичар Марциал није баш сасвим сигурно да је сам доста ћутао, али је бар лепо написао велику истину: Est magna res tacere. Речју „ћутање“ издашно се служи литература. Она је донела навику да се ћутање цени естетички, као церемониални израз над тајном, евентуално над дубинама. Има ћутање и ћутање. Оно које је церемонија над немирима, и оно које је мирна површина над нечим врло јасним и одређеним, што се у правом часу за тренутак може претворити у реч. Ћутање дакле није неки од речи испражњени простор, него је промишљена и прогутана реч. Пронашли смо да ово своје време зовемо „прелазним временом“. Место да га зовемо време у које је главна техника свих средина, а нарочито одговорних средина, прешла у говорљивост и говорење. Шта би имало да значи прелазно време?

Ризница

31.01.2016 у 17:45

Гробница Чарнојевића

Изаћи из Кикинде возом, то је сасвим обична ствар. Да би излазак био у стилу свега што сте видели и чули, треба да изађете, из ње у зору, са пијаним кочијашем, који ће западати из баре у бару, тако да осетите чар кикинђанске левче, псовке и ракије од дудиња. Кола ће вам испратити раздражени белови и пробуђене гуске, а пљусак воде, што бије до коњских сапи са копита, даће вам илузију поплаве и равнице. И збиља чим стигнете на крај села навешћете се на банатску равницу, као на море. Нигде лепшег неба од тих небеса, плавих, зелених, жутих сребрних, пуних безбројних зорњача. У даљини су насеобине аграрне реформе, које идем да видим, афере и грофовска имања. Бескрајан ветар, као над пучином. Кикинда остаје у пијанкама, клеветама, партијским свађама и глупости, али губи

Култура

30.01.2016 у 22:05

Зашто је Варгас Љоса лош новинар, а сјајан књижевник

Многи књижевни критичари одавно су романима латиноамеричког нобеловца Марија Варгаса Љосе дали дијагнозу: Овај изузетни мајстор савремене књижевности је „одличан композитор романа”, „инвентиван композитор реченица и пасуса”, способан да пронађе убедљиве и променљиве моделе нарације, како је то поводом одлуке Шведске академије да му додели Нобела (2010) написао Васа Павковић, с правом се радујући што Марио Варгас Љоса има далеко више превода на наш језик од било ког живог и већине мртвих писаца шпанског језика и латиноамеричке књижевности. Али док му се за уметничко приповедање одају све похвале, новинарска делатност Варгаса Љосе је нешто сасвим друго, иако он много држи до своје колумнистичке репутације, и смртно се вређа кад му се из пера многих уметничких аналитичара саветује да се

Култура

30.01.2016 у 10:05

Лакше је живети као мушкарац

Прва гошћа Института Јунус Емре Турског културног центра у Београду, који је у нашем главном граду основан средином прошле године, ових дана била је млада списатељица Нермин Јилдирим, ауторка романа „Тајне сневане у Истанбулу” (издање „Евро бук”). Једна од главних јунакиња романа је млада Шпанкиња Пилар, која долази у Истанбул, у потрази за несталим мужем. Поред тог основног тока потраге за несталим Ејупом, роман садржи и једну причу о подсвесном животу јунака. Из Ејупових дневничких записа, из освешћених кошмарних снова, помаља се насилна прошлост од које је овај јунак побегао у Шпанију, али због које се и вратио у Истанбул. Нермин Јилдирим рођена је у Бурси 1980. године, дипломирала је новинарство на Факултету комуниколошких наука Анадолског универзитета, а сада живи у

Култура

28.01.2016 у 19:45

Милошу Петровићу награда „Чедомир Мирковић”

Милош Петровић први је добитник новоустановљене награде за књижевну критику „Чедомир Мирковић”. Жири је радио у саставу: Марко Недић (председник), Радомир Андрић и Славомир Гвозденовић. Милош Петровић (1928), писањем књижевне критике, каже се у образложењу жирија, бави се готово шест деценија. Прву књигу – „Читајући после Скерлића”, објавио је 1967. године, а прве критичке текстове десет година раније. Изузетну пажњу наше књижевне и културне јавности изазива не само његов укупни допринос српској књижевној критици друге половине ХХ и првих година овог века, него и дужина и постојаност његовог бављења том важном књижевном делатношћу. Деценијском и преданом посвећеношћу књижевној критици готово без премца у нашој средини, доследним и дугогодишњим уређивањем часописа „Багдала” и другим

Култура

28.01.2016 у 08:05

Шта је еротско у Андрићевом делу

Обично се сматра да у Андрићевој прози нема срећне везе између мушких и женских ликова, да су жене у свету мушког принципа мученице, а да је наш нобеловац у најбољем случају антрополошки песимиста. Међутим, студија проф. др Тихомира Брајовића „Грозница и подвиг, Огледи о еротској имагинацији у делу Иве Андрића” (издање београдске „Геопоетике”) феномен еротског у Андрићевом стваралаштву посматра из холистичке перспективе, целовитим виђењем људског бића, које обједињује наизглед супротне принципе духа и тела, свеца и страсника. Брајовић анализира слику приповедног света Андрићевих приповедака, новела и романа, доводећи их у везу са историјом и модерношћу европске филозофије и културе. Колико је за вас као тумача било важно ослањање на оно батајевско виђење целовитости људске природе,

Култура

27.01.2016 у 15:05

Страдање Срба у Војној крајини

Књигу „Писмо Петру Кочићу и још понекоме” Анђелка Анушића, објавио је „Службени гласник”. Све приче у овој збирци, истиче Никола Вујчић, можемо да схватимо као историјски и интертекстуални цитат прозе Петра Кочића, односно Кочићеве националне борбе и националног става. У свим причама, у различитим временским периодима, од аустроугарских до краја 20. века, приказано је страдање Срба на просторима Босанске Крајине, у трагичним ситуацијама рата и мира, окупације и присиле, геноцида и рата. Свака од прича је посебна целина, а све их обједињује трагична српска судбина и специфични карактери и животне приче. Тема Границе, оне историјске Војне крајине, наглашава Славица Гароња Радованац, мало је присутна у нашој свести, а још мање заступљена у српској књижевности. Та, не само географска већ и

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

19.06.2026 у 17:26

Чадеж: Важно је знати у ком правцу иде вештачка интелигенција

19.06.2026 у 17:22

Урош Миладиновић продужио уговор са Чукаричким

19.06.2026 у 17:13

Израел и Хезболах постигли договор о прекиду ватре, али се примирје не поштује

19.06.2026 у 17:11

На Продуктној берзи највеће интересовање за нови род јечма

19.06.2026 у 17:11

Тројици затвореника доживотна робија због убиства другог осуђеника

19.06.2026 у 17:07

У Куала Лумпуру одржан самит верских лидера