Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Riznica

06.02.2016 u 12:17

Letovanje na jugu

Kad su austrijski profesor Alfred Norges i njegova žena Ana stigli u to malo primorsko mesto, ono ih je dočekalo teškom sparinom i sitnim neprijatnostima svake vrste. Sve je izgledalo grubo i odbojno. Sve, od nosača koji je doneo njihove stvari i primio novac ne rekavši ni „hvala“, pa do bolešljive gazdarice koja je, stojeći opuštenih ruku, odgovarala na sva pitanja samo bespomoćnim sleganjem ramena. U sobi je vladala sparina i zagušljiv sumrak, jer su zeleni drveni kapci bili pritvoreni. Što je najgore, vodovod je bio presušio. Umesto vode česmica iznad lavaboa puštala je tužnopodrugljiv pisak. Gazdarica je hladnokrvno uveravala da voda nailazi pred zoru i teče sat-dva; tada je treba hvatati. U vazduhu i na stvarima osećao se dah napuštenosti i čamotinje. Profesor je gledao kako žena vadi

Riznica

06.02.2016 u 12:02

Ovde počiva Rudolf Valentino

Najlepši park u Holivudu – to je holivudsko groblje. Samo, nemojte, slučajno, da pomislite da u to groblje može da se sahrani svako. Parcele i mesta za holivudske pokojnike toliko su skupe – skuplje od placeva usred Njujorka. Groblje je, zaista, pravi raj, bar tako izgleda, mada je poređenje nezgodno čak i za one, koji veruju u raj!... Na samom ulazu, na mestu sa kojega se odlično vidi veliki kameni natpis na planini: „Holivud”, postavljena je kapija od najfinijeg drvoreza, na kojoj piše „Holivudsko groblje”. Do ulaza je kapela, napravljena u stilu indijskih pagoda i orijentalskih čardaka. Staze između grobova oivičene su najlepšim primercima kaktusa i čempresa, a u visinu se uzdižu vitke palme, koje bacaju senku na pokošenu travu. Ako to nešto koristi – onda holivudski velikani, zaista,

Kultura

05.02.2016 u 09:05

Hemingvej – muževni genije

Ernest Hemingvej, kaže Aleksandra Žeželj Kocić (1977), profesor engleskog jezika i književnosti u Filološkoj gimnaziji u Beogradu, bio je veliki pisac koji je platio, i dalje plaća visoku cenu zarad statusa bajronovskog tipa književne zvezde koju je stekao. Nije ni slutila, kada je počinjala sa istraživanjem, do kojih će sve informacija o Hemingveju i njegovom delu doći. Sakupila je ogromnu građu, od 1923. do današnjih dana. Nedavno je odbranila doktorsku tezu: „Proza Ernesta Hemingveja iz ugla teorija roda i razlike”, na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavljuje radove na različite teme iz književnosti. Poseduje CPE (Certificate of Proficiency in English), diplomu koju izdaje Kembridž za engleski kao strani jezik. Član je Hemingvejevog društva (The Hemingway Society), kao i

Riznica

31.01.2016 u 17:54

Velika je stvar ćutanje

Latinski pesnik i epigramatičar Marcial nije baš sasvim sigurno da je sam dosta ćutao, ali je bar lepo napisao veliku istinu: Est magna res tacere. Rečju „ćutanje“ izdašno se služi literatura. Ona je donela naviku da se ćutanje ceni estetički, kao ceremonialni izraz nad tajnom, eventualno nad dubinama. Ima ćutanje i ćutanje. Ono koje je ceremonija nad nemirima, i ono koje je mirna površina nad nečim vrlo jasnim i određenim, što se u pravom času za trenutak može pretvoriti u reč. Ćutanje dakle nije neki od reči ispražnjeni prostor, nego je promišljena i progutana reč. Pronašli smo da ovo svoje vreme zovemo „prelaznim vremenom“. Mesto da ga zovemo vreme u koje je glavna tehnika svih sredina, a naročito odgovornih sredina, prešla u govorljivost i govorenje. Šta bi imalo da znači prelazno vreme?

Riznica

31.01.2016 u 17:45

Grobnica Čarnojevića

Izaći iz Kikinde vozom, to je sasvim obična stvar. Da bi izlazak bio u stilu svega što ste videli i čuli, treba da izađete, iz nje u zoru, sa pijanim kočijašem, koji će zapadati iz bare u baru, tako da osetite čar kikinđanske levče, psovke i rakije od dudinja. Kola će vam ispratiti razdraženi belovi i probuđene guske, a pljusak vode, što bije do konjskih sapi sa kopita, daće vam iluziju poplave i ravnice. I zbilja čim stignete na kraj sela navešćete se na banatsku ravnicu, kao na more. Nigde lepšeg neba od tih nebesa, plavih, zelenih, žutih srebrnih, punih bezbrojnih zornjača. U daljini su naseobine agrarne reforme, koje idem da vidim, afere i grofovska imanja. Beskrajan vetar, kao nad pučinom. Kikinda ostaje u pijankama, klevetama, partijskim svađama i gluposti, ali gubi

Kultura

30.01.2016 u 22:05

Zašto je Vargas Ljosa loš novinar, a sjajan književnik

Mnogi književni kritičari odavno su romanima latinoameričkog nobelovca Marija Vargasa Ljose dali dijagnozu: Ovaj izuzetni majstor savremene književnosti je „odličan kompozitor romana”, „inventivan kompozitor rečenica i pasusa”, sposoban da pronađe ubedljive i promenljive modele naracije, kako je to povodom odluke Švedske akademije da mu dodeli Nobela (2010) napisao Vasa Pavković, s pravom se radujući što Mario Vargas Ljosa ima daleko više prevoda na naš jezik od bilo kog živog i većine mrtvih pisaca španskog jezika i latinoameričke književnosti. Ali dok mu se za umetničko pripovedanje odaju sve pohvale, novinarska delatnost Vargasa Ljose je nešto sasvim drugo, iako on mnogo drži do svoje kolumnističke reputacije, i smrtno se vređa kad mu se iz pera mnogih umetničkih analitičara

Kultura

30.01.2016 u 10:05

Lakše je živeti kao muškarac

Prva gošća Instituta Junus Emre Turskog kulturnog centra u Beogradu, koji je u našem glavnom gradu osnovan sredinom prošle godine, ovih dana bila je mlada spisateljica Nermin Jildirim, autorka romana „Tajne snevane u Istanbulu” (izdanje „Evro buk”). Jedna od glavnih junakinja romana je mlada Špankinja Pilar, koja dolazi u Istanbul, u potrazi za nestalim mužem. Pored tog osnovnog toka potrage za nestalim Ejupom, roman sadrži i jednu priču o podsvesnom životu junaka. Iz Ejupovih dnevničkih zapisa, iz osvešćenih košmarnih snova, pomalja se nasilna prošlost od koje je ovaj junak pobegao u Španiju, ali zbog koje se i vratio u Istanbul. Nermin Jildirim rođena je u Bursi 1980. godine, diplomirala je novinarstvo na Fakultetu komunikoloških nauka Anadolskog univerziteta, a sada živi u

Kultura

28.01.2016 u 19:45

Milošu Petroviću nagrada „Čedomir Mirković”

Miloš Petrović prvi je dobitnik novoustanovljene nagrade za književnu kritiku „Čedomir Mirković”. Žiri je radio u sastavu: Marko Nedić (predsednik), Radomir Andrić i Slavomir Gvozdenović. Miloš Petrović (1928), pisanjem književne kritike, kaže se u obrazloženju žirija, bavi se gotovo šest decenija. Prvu knjigu – „Čitajući posle Skerlića”, objavio je 1967. godine, a prve kritičke tekstove deset godina ranije. Izuzetnu pažnju naše književne i kulturne javnosti izaziva ne samo njegov ukupni doprinos srpskoj književnoj kritici druge polovine HH i prvih godina ovog veka, nego i dužina i postojanost njegovog bavljenja tom važnom književnom delatnošću. Decenijskom i predanom posvećenošću književnoj kritici gotovo bez premca u našoj sredini, doslednim i dugogodišnjim uređivanjem časopisa

Kultura

28.01.2016 u 08:05

Šta je erotsko u Andrićevom delu

Obično se smatra da u Andrićevoj prozi nema srećne veze između muških i ženskih likova, da su žene u svetu muškog principa mučenice, a da je naš nobelovac u najboljem slučaju antropološki pesimista. Međutim, studija prof. dr Tihomira Brajovića „Groznica i podvig, Ogledi o erotskoj imaginaciji u delu Ive Andrića” (izdanje beogradske „Geopoetike”) fenomen erotskog u Andrićevom stvaralaštvu posmatra iz holističke perspektive, celovitim viđenjem ljudskog bića, koje objedinjuje naizgled suprotne principe duha i tela, sveca i strasnika. Brajović analizira sliku pripovednog sveta Andrićevih pripovedaka, novela i romana, dovodeći ih u vezu sa istorijom i modernošću evropske filozofije i kulture. Koliko je za vas kao tumača bilo važno oslanjanje na ono batajevsko viđenje celovitosti ljudske

Kultura

27.01.2016 u 15:05

Stradanje Srba u Vojnoj krajini

Knjigu „Pismo Petru Kočiću i još ponekome” Anđelka Anušića, objavio je „Službeni glasnik”. Sve priče u ovoj zbirci, ističe Nikola Vujčić, možemo da shvatimo kao istorijski i intertekstualni citat proze Petra Kočića, odnosno Kočićeve nacionalne borbe i nacionalnog stava. U svim pričama, u različitim vremenskim periodima, od austrougarskih do kraja 20. veka, prikazano je stradanje Srba na prostorima Bosanske Krajine, u tragičnim situacijama rata i mira, okupacije i prisile, genocida i rata. Svaka od priča je posebna celina, a sve ih objedinjuje tragična srpska sudbina i specifični karakteri i životne priče. Tema Granice, one istorijske Vojne krajine, naglašava Slavica Garonja Radovanac, malo je prisutna u našoj svesti, a još manje zastupljena u srpskoj književnosti. Ta, ne samo

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: književnost