Таг: књижевност

Ђузепе Пепино Пјаченте, власник италијанске издавачке куће „Секоп едициони” (Корато), један је од овогодишњих добитника посебног признања – повеље „Златног беочуга”, коју му је доделила Културно- просветна заједница Београда. Издавачка кућа „Секоп едициони” објавила је на италијанском језику дванаест књига српских аутора, у преводима Драгана Мраовића, Милице Кадић, Валентине Силео, Брунеле...

Шта би све људи урадили да се прилагоде конструисаним идеалима садашњице, али и како се боре за своју егзистенцију под притиском, у диктаторским условима једног центра за мршављење, на сатиричан начин открива популарна аргентинска књижевница Ана Марија Шуа, у роману „Терет искушења”. Ову књигу код нас је објавила „Лагуна”, а превео је Бранко Анђић. Повод за разговор са ауторком њено је...

Ех, ти Енглези! Ситуација у њиховој савременој књижевности је драматична баш због немогућности да у машти створе и на папир капну било какву сексуалну драматику. Уз сав труд да физичку жудњу претворе у убедљиву фикцију, књижевници нису кадри да кормиларе таквим водама а да се не разбију о неки гребен клишеа или предрасуда.  То констатује стидљиви и врло повучени британски савремени писац...

Награду „Борисав Станковић”, коју додељује Књижевна заједница „Борисав Станковић”, добио је Драго Кекановић за роман „Вепрово срце” (Ловачки роман), који је објавила Српска књижевна задруга. Жири који је радио у саставу: Александар Јовановић (председник), Мило Ломпар и Горан Максимовић, одлуку је донео једногласно. Овај роман већ је награђен наградом „Светозар Ћоровић” и „Виталовом” наградом...

Издавачко предузеће „Албатрос плус” из Београда, објавило је књигу есеја Радивоја Микића (1950), књижевног критичара, есејисте, професора Филолошког факултета, под насловом „Прича и мит о свету” (Огледи о прози Радована Белог Марковића). По лиричности, коју укључује у причу, и по начину на који описује унутрашњи свет својих јунака, каже Микић, Р. Б. Марковић јединствена је појава у српској...

Нова књига прича Виде Огњеновић „Живи примери”, у издању београдског „Архипелага”, преплиће неколико портрета јунака, који су стварни и могући, „као да су од крви и меса”. Јунаци ових прича интензивно преиспитују живот и исповедају непоновљивост егзистенције, кроз посматрање реке људи у једном дану, модерни уметнички перформанс… а насловна прича приповеда не само о избављању двоје деце из...

Издавачка куће „Арка” из Смедерева, објавила је роман Јордана Плевнеша (1953), песника и драмског писца, под насловом „Осмо светско чудо”, у преводу Риста Василевског. Јордан Плевнеш од 1988. године живи у Паризу. Његове драме су извођене на свих пет континената. Предавао је креативно писање на више европских и америчких универзитета у Паризу, Даласу, Тексасу, на Јелу... Био је амбасадор...

Међу документима у књижевној заоставштини Фјодора Михајловича Достојевског (1821–1881), једног од највећих светских писаца, нађена је забелешка: „Написати књигу о Исусу Христу”. Забелешка је настала по завршетку романа „Браћа Карамазови”, дакле пред саму смрт славног писца. Не зна се тачно какву је књигу Достојевски имао на уму: да ли наставак романа „Браћа Карамазови” или посебно дело о Исусу...

Две нове књиге Лидије Николић појавиле су се једна за другом у издању „Чекића” из Београда: документарна биографска повест „Осећања. О. Сећања.”, о Маргити Стефановић Маги, која је проглашена за књигу године на основу анкете „Политике”, и збирка прича за децу „Бувље хваталице” за коју је добила књижевну награду „Политикин Забавник” за најбоље дело намењено младима у 2012. години. Лидија Николић...

Времену у којем мушкарци још увек воде главну реч и у којем поседују и контролишу оно кључно „право да дефинишу”, потребно је стално подсећање на књигу „Ко је спремио Тајну вечеру? Женска историја света”, ауторке Розалинд Мајлс, коју је код нас објавила „Геопоетика”, у преводу Бојане Вујин. Ово дело, изворно је настало 1990. године, а од тада је преведено и штампано на многим светским језицима....