Таг: књижевност

Јед­на од нај­чи­та­ни­јих и нај­це­ње­ни­јих са­вре­ме­них ру­ских књи­жев­ни­ца Ол­га Слав­ни­ко­ва би­ће гост Бе­о­гра­да, Пан­че­ва, Но­вог Са­да, Зре­ња­ни­на и свог срп­ског из­да­ва­ча „Ар­хи­пе­ла­га” од да­нас до 21. ма­ја. Ве­ли­ко бе­о­град­ско књи­жев­но ве­че Слав­ни­ко­ве би­ће упри­ли­че­но у уто­рак 18. ма­ја, у га­ле­ри­ји Арт­гет Кул­тур­ног цен­тра Бе­о­гра­да, у 19 ча­со­ва,...

У животу ја сам срела многе, многе добре жене, ал’ је само једна мајка хтела да роди баш мене! Моја мама, лепа мама… благо нама са мамама. Хрватска списатељица Ведрана Рудан као да ову добро познату песмицу из детињства до крајњих граница иронизира у свом новом роману „Дабогда те мајка родила” у издању куће „ВБЗ”. Мама и ћерка, и њихов саживот који се, само у размеђи од 24 сата, креће од...

Готово истовремено појавиле су се две нове књиге Данила Николића (1926), приповедача и романсијера: Књижевна задруга Српског народног вијећа из Подгорице објавила је збирку изабраних прича „Списак званица”, а Завод за уџбенике Београд нови роман „Коректор”. Николић је рођен у Сплиту, младост је провео у Метохији. Средње образовање стекао је у Пећи, а факултетско у Београду (Правни факултет)....

Дигла се прашина око једне полице са књигама у Библиотеци града Београда, на којој пише: црногорска књижевност. Црна Гора је независна држава, има свој језик, своју азбуку, мора имати и своје писце. У Србији је мирно прихваћено одвајање Црне Горе, стварање црногорског језика и абецеде (лингвисти су се само спорадично оглашавали), није било озбиљних протеста ни када су професори у Никшићу...

Писац Никола Маловић недавно је Библиотеци града Београда упутио захтев да се његове књиге повуку из одељка под називом Црногорска књижевност, што еј у овој установи и прихваћено. Маловић је рођен у Котору, и живи и ради у Херцег Новом, и по свим библиотечким мерилима јесте црногорски писац. Ипак, добродошло је да знамо интимно осећање аутора у коју националну књижевност желе да буду сврстани....

Година 1930. посрећила се српској књижевности. Те године рођени су Борислав Пекић, Миодраг Булатовић и Драгослав Михаиловић – три писца, три различите судбине и три различите поетике. Пекић је после Другог светског рата страдао због „греха“ грађанског интелектуалца. Михаиловић је робијао због лажне политичке оптужбе и идеолошког терора онога доба. Булатовић је имао срећу да...

Једном ми је писао Сава Бабић, желео је да преведе моју књигу источноевропских вицева, „Пролетери свих земаља, извините ме!“ – каже Ђерђ Далош на почетку разговора за наш лист који смо водили у Лајпцигу, где му је управо била уручена Велика награда лајпцишког сајма књига за европско разумевање. Овај мађарски романсијер и публициста који деценијама живи у егзилу, најпре у...

На катедрама америчких универзитета мало је књижевних аналитичара који би данас озбиљније оспорили оцену Ернеста Хемингвеја, да „целокупна модерна америчка литература произлази из једне књиге – Марк Твеновог ’Хаклбери Фина’”. Ни пре ни после исповести тринаестогодишњег дерана који је пркосио нормама такозваног цивилизованог друштва да би, путујући Мисисипијем,...

Историја као једно од најважнијих упоришта српског романа 20. века тема је нове књиге Адријане Марчетић, доцента на Филолошком факултету у Београду, коју је под називом „Историја и прича” недавно објавио Завод за уџбенике. Традицију српског историјског романа Адријана Марчетић је преиспитивала на примерима из „Пешчаника” Данила Киша, „Хазарског речника”...

Врање – У граду Софке, Миткета и Коштане одржана је 44. „Борина недеља”. Ова седмодневна светковина културе отворена је беседом Радослава Петковића, прошлогодишњег добитника награде „Борисав Станковић”. О Бори Станковићу у српској књижевности и култури говорили су Александар Јерков и Јован Пејчић. Књижевни портрет Владимира Пиштала осветлили су Михајло Пантић и...