Таг: меденица

Ожалисмо ми пре неко вече, у кафани, другара Симу ко да је, Боже ме опрости, пошао на „онај свет” а не у подстанаре. Јесте он одувек био некако ћудљив, али да ће „дићи руку” на себе и отићи под кирију, нико није могао ни да претпостави. Млад, здрав, прав, живот је био пред њим... Узалуд смо га испирали „лозом” и „стомаклијком”, не бисмо ли га...

Ако још ко верује у предрасуду да су Црногорци лењи, ево му одборника Скупштине општине Цетиње као „свијетлог” примера да није тако! Седам дана у недељи, годинама већ, вредно раде ове подловћенске „пчеле” на расрбљивању Црне Горе. Како један посао заврше, тако се однекуд јави амброзија српства, па ’ајде, опет, све наново. Укруг... Ево су, крајем минуле недеље,...

Тог 17. марта 2004. године ноћ ме је затекла на путу ка енклавама у Косовском Поморављу. Не памтим да сам икада јасније видео далека метохијска села, као тад, српска, што су горела. Одасвуд су јечала црквена звона кад тресну о земљу, с нагорелих греда звоника. Нема страшнијег осећаја од тог, када се пламеним масивима у даљини сетиш имена... Сећам се и обесне јаростиалбанских младића који су...

Чему више повика да је свако добро које нам стиже из Русије – нечим условљено? Ко је то добар, па није?! Има ли још где безусловне љубави осим у односу родитеља и детета? Нити нам је Москва мајка, нити смо ми њена маљенка... Одувек је било и довека ће бити само питање цене која мора да се плати, а не и да ли мора. Од цеха западне „љубави” дуго ће нам бридети уши, али нас, неким чудом, од њихове шамарчине више боли наклоност сa истока.

Крајње ми је фасцинантна институција цивилног служења војног рока, мада, морам признати, не и сасвим јасна. Тачније, буни ме ширина фамозног аргумента – приговор савести, на који се позивају „џинс” регрути?! Наиме, знам доста њих којима им је доскора савест била неми јатак, а аверзија према оружју – плеоназам, који храбро стадоше на браник отаџбине по јавно-комуналним...

Вала, изем ти више и кругове и ко их па измисли?! Три круга док нађем паркинг место, два круга док изаберемо председника, ко зна колико кругова (кола) док лото бубањ не искашље моју комбинацију, кружим по амбасадама покушавајући да намолим неки „шенген”... Заврте ми се, бре, у глави од те кружне свакодневице! Живот ми (нам) неодољиво подсећа на олимпијску заставу... Елем,...