Петак, 19.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књиге

Култура

22.01.2022 у 13:16

Оно што није записано, није се ни догодило

Лесковац, Владичин Хан – Давно је речено: „Оно што није записано, није се ни догодило.” Оно што је записано, мера је бриге мудрих народа и заједница за своје и јуче, и данас, и сутра. Лексикон „Ко је ко у Владичином Хану 2020” настао је с тим циљем, каже на почетку разговора Радоман Ирић, један од најбољих и најпознатијих новинара југа Србије, уз оцену да је ово његов највећи новинарски изазов, дело у које је уложио све своје капацитете, али и да оно не би било то што јесте да није било једног великог тима сарадника. – У Лексикону су биографије 287, од планираних 345 јавних личности из Владичиног Хана, који су, својим радом, „направили” биографије. Идеју пројекта није прихватило 57 Ханчана и Ханчанки. Како год, ретки ће бити они које ће ово штиво оставити равнодушним, јер је у природи

Култура

21.01.2022 у 18:53

Представљена књига о Џонију Штулићу

Књига „Рок песник Бранимир Џони Штулић” аутора др Златомира Гајића представљена је данас у Институту за европске студије, а у оквиру промоције одржана је трибина о Штулићевом стваралаштву. Промоција је реализована уживом, али је могла да се прати и путем Зум апликације. Књига је заправо адаптација докторске тезе аутора из 2018. године, где је тежиште на поезији уметника кроз рок музику. Прво издање је распродато у тиражу од хиљаду примерака, тако да је данас промовисано друго издање. Џони Штулић је рођен 1953. године у Скопљу, био је један од најзначајнијих југословенских композитора, писаца текстова, певач и гитариста чувене рок групе „Азра”, која је настала 1977. Важи за контроверзног аутора и једног од највећих мистика југословенске рок сцене, посебно јер се повукао са

Култура

21.01.2022 у 20:00

Кратак живот, а дугачка лајковачка пруга

Угледни српски књижевник Радован Бели Марковић преминуо је изненада у среду увече у свом Лајковцу, у 75. години. Смрт најпознатијег Лајковчанина, којег су суграђани звали Књижевник, представља велики губитак за српску књижевну сцену и за варош на Колубари, саопштено је из општине Лајковац. У својим делима овековечио је родне Ћелије, Лајковац, Колубару и „бело” Ваљево, приповедајући јединственим језиком. Први је добитник Повеље за животно дело општине Лајковац, која му је уручена 16. септембра 2021. године поводом дана општине. Крајем јула 2021. прелепом књижевном вечери на старом ћелијанском мосту, уз промоцију романа „Стојна ветрењача”, обележено је 50 година његовог богатог стваралачког рада. Пред, како је и сам потврдио, „одличним” скупом у којем су, поред осталих, били професор Радивоје Микић, Дарко Танасковић, Милош Јевтић, Војислав Коштуница, Душан Михајловић, Драган Лакићевић, Слободан Јевтић Пулика, ова промоција је одржана у готово нестварном амбијенту, на старом гвозденом мосту преко Колубаре, на месту званом Бели брод, у Ћелијама код Лајковца, родном месту писца, о коме је том приликом и говорио.

Култура

13.01.2022 у 11:12

Ново време – нови комесари

Партија, као и домовина, знају бити тешке љубавнице... А неутрално тло постаје домовина једино ако се омасти крвљу непријатеља, читамо у роману Доба мједи хрватског писца Слободана Шнајдера, објављеног 2021. и у Србији у издању Академске књиге. Роман се у Хрватској појавио 2015. године, а у међувремену је преведен на више европских језика. У иностранству је добио блиставе критике, назван је ремек-делом европске књижевности, с пуним правом увериће се свако ко прочита ову обимну књигу која одише хуманом поруком иако говори о Европи разореној фашизмом, комунизмом и у новије време опет национализмом. О књизи је доста писано и код нас, а сам Шнајдер у разговору за „Политику” каже да му је важно што су писали критичари свих генерација: они који тек долазе, попут Светлане Савић, али и особе с

Култура

10.01.2022 у 20:00

Поезија носи енергију помножене љубави

Позориште је велико састајалиште идеја. Изван те реалности дариван ми је и поетски чин, где тајним притиском на врата душе почињем другачији разговор са светом у себи, каже за „Политику” Јасмина Холбус која је између сценографских решења у новим представама писала стихове које је сабрала у управо објављеној збирци песама „Ампула”. Издавач је кућа „Златно руно”, аутор илустрација Алекс Јулиус Холбус. – Писање поезије располаже памћењем незапамћеног. Збирка која настаје из тог успостављања има исти наслов од почетка стварања, односно много пре вируса корона. Верујем да „Ампула” лечи како моје тако и ваше скровиште – вели Јасмина Холбус. Макар пола светске поезије је, како је тврдио Карл Сандберг, написано зато што неко није имао храбрости да неком изјави љубав. О

Култура

05.01.2022 у 08:17

Отворен „Клуб читалаца кинеске књижевности”

Један од најпознатијих савремених кинеских књижевника Су Тонг одржао је 20. децембра 2021. године предавање уживо преко видео-линка поводом отварања „Клуба читалаца кинеске књижевности” и тако се први пут сусрео са својим српским читаоцима. Сусрет са Су Тонгом организовали су „Геопоетика” и највећи кинески издавач „Кинеске публикације” као први књижевни догађај у оквиру новооснованог клуба, који је настао на иницијативу Удружења кинеских књижевника НР Кине. Осим Србије, пројекат обухвата још 11 држава: Француску, Велику Британију, Немачку, Русију, Пољску, Чиле, Сингапур, Малезију, Тајланд, Турску и Иран, у којима ће бити отворени овакви исти клубови. Представљајући Су Тонга, књижевна преводитељка и професор Филолошког факултета Мирјана Павловић је истакла да су српски читаоци

Култура

29.12.2021 у 11:02

Нова књига о Косовском вилајету

У оквиру Косовскометохијског одбора Матице српске објављена је књига Милене Гостовић, „Косовски вилајет 1879–1900. Годишњи извештаји (Салнаме)”. Ауторка обрађује период османске владавине над провинцијом Косовски вилајет, како је био њен службени назив, са акцентом на једну специфичну врсту османских извора- салнаме, односно годишње извештаје за читаву провинцију. У досадашњој историографској пракси, ова врста извора је била позната, с тим да је једна салнама научно обрађена и публикована на турском језику, док су подаци о становништву, највише навођени у албанској историографији, често тенденциозни и селективни. Систематско проучавање салнама намеће се као императив бољег разумевања османске управе и научног приступа овој врсти историјских извора. Салнаме, као крајње

Култура

27.12.2021 у 10:33

Совјетски Савез био је застрашујући рај

Пишући о Достојевском, Лаву Толстоју, Чехову, Булгакову, Мајаковском, Набокову и Данилу Хармсу, у делу „Толстојева брада и Чеховљеве ципеле” (у издању „Лагуне” и преводу са немачког Душице Милојковић), руско-немачки писац Владимир Каминер (1967), предочио је не само животе ових славних Руса већ и важан део руске историје, повест њене идејности и друштвених промена. Каминер је био позоришни и радио-тонац, да би затим студирао драматургију на Позоришном институту у Москви, а 1990. године са породицом се преселио у Берлин. У књизи „Руски диско”, која га је учинила познатим, он је кроз кратке прозе проговорио о берлинској свакодневици на начин словенског блуза. Дошавши у Берлин, почео је да пише на немачком за различите новине и часописе, организовао је представе и постао је један од

Култура

22.12.2021 у 18:15

Живот без компромиса

Данас, на прагу зрелости, могу прихватити филозофско мишљење да је уметност чулни приступ истини. Балет није само лепршава бајка, угодност пријатне вечери посматрања, балет је најкомплекснија синтеза уметности, можда зато и најтежа, говорила је својевремено Јелена Шантић (1944‒2000), балетска уметница и активисткиња. На њен богат стваралачки и хуманитрани рад подсећа нас управо објављена књига под насловом „Живот без компромиса за уметност и мир ‒ Јелена Шантић: есеји, записи, коментари”, коју је приредила Амра Латифић, а представљена је недавно у Легату „Јосип Славенски” у Београду, на фестивалу БУНТ 9.0. Насловница књиге Ово издање које су објавиле Група 484 и Фондација Јелене Шантић, осветљава свестрану личност ове велике уметнице, представљајући је и као ауторку

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

19.06.2026 у 16:34

Украјински произвођачи дронова шире пословање ка Азији

19.06.2026 у 16:27

Фицо: Србија знатно боље припремљена за чланство у ЕУ од Украјине

19.06.2026 у 16:24

Гастро туризам, блогери и новинари из региона обилазе Србију

19.06.2026 у 16:22

Зеленски: Партнери Украјине најавили 4 милијарде долара помоћи земљи

19.06.2026 у 16:17

Ђедовић Хандановић: Диверсификација и нафтовод са Мађарском кључни за сигурност Србије

19.06.2026 у 16:16

Поново заседа Савет за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва