Четвртак, 18.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	101.55	102.16	101.86
	127.15	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: зрењанин

Србија

07.09.2016 у 18:45

Сликари у фабрици

У зрењанинској породичној фирми УМ–ИНГ која се успешно бави изградњом опреме за уљарску индустрију, силосе и разна складишта, па и целих фабрика, већ три године делује ликовна колонија. Девет сликара, вајар и уметнички фотограф почели су да стварају своја дела у окружењу у коме се иначе пројектују индустријски склопови. – Користимо традиционалну технику уља на платну и обавезно штафелај. Домаћин нам обезбеђује материјал, а настале слике се уклапају у календар који ће, као што је устаљена пракса, бити издан на прелазу између две године, каже зрењанински сликар Славко Концулов, селектор, оснивач и учесник колоније. Он и Рудолф Бркић и Виорел Флора (на слици здесна) уметници су чији је циљ да, поред сликања, у колонији саветима помажу млађим колегама. Одлични студент новосадске

Србија

30.08.2016 у 10:22

Битка за задружну земљу у Банатском Вишњићеву

Банатско Вишњићево – Не успевају покушаји друштвеног предузећа „Бранко Глеђа“ да се трансформише у земљорадничку задругу. У међувремену су се појавили и нови претенденти на 270 хектара државне земље коју обрађује ово пољопривредно предузеће. Оранице око Вишњићева обрађивали су солунски добровољци који су основали село и као ратници добили на поклон одређене парцеле. Педесетих година прошлог века и њих и њихове потомке је захватио талас удруживања у задруге и они су 1960. основали задругу „Бранко Глеђа“. У следећем таласу трансформације српског друштва задруга постаје друштвено предузеће и 1976. приступа зрењанинском комбинату „Серво Михаљ“, у оквиру кога је годинама успешно пословала. После распада комбината, почетком деведесетих, „Бранко Глеђа“ је наставило да ради као ДП, а у

Друштво

29.08.2016 у 09:05

Пази леђа тачно у подне

Зрењанин – У град се изненада сјурила група пљачкаша револвераша. Права банда. Пуцали су јашући на коњима, гађали прозорска стакла. Ујахивали су у банке и пуцали у касе, у салонима гађали пуне флаше. Ко год се нашао на улици нагло се изгубио. Побегли су и пси. Канзас је почео да виче: „Шериф, шериф, где је шериф!” Устао је са столице, распитивао се у тами биоскопске сале, а онда истрчао и пред биоскопом наставио дозивање чувара реда и њихово тражење по околним продавницама. Такве и сличне „перформансе”, попут овог приликом приказивања филма „Јахачи на дуге стазе”, изводио је пре више од три-четири деценије љубитељ филма Јанош Вајс звани Канзас. У Зрењанину је живео од 1937. до 1995, а надимак су му доделили суграђани. Није баш до краја расветљено због чега: да ли због тога што је

Србија

25.08.2016 у 18:40

Предузетништво на првом месту

Зрењанин – Наше прво опредељење је да подстичемо предузетништво како би се покренула нова производња и како бисмо остварили наш најважнији циљ, да обезбеђујемо што више нових радних места, рекао је у Зрењанину Игор Мировић, председник покрајинске владе. Он је отворио 17. по реду Сајам иновација, кооперација и предузетништва – Инокоп, који се одржава у склопу велике културне, забавне и туристичке манифестације „Дани пива”. Мировић је казао да ће покрајинска влада развој појединих општина и градова подржавати на основу задатих критеријума, међу којима су и заосталост у развоју, али и због стварања бољих услова за остваривање већег профита. – Идеја нам је да радимо заједно са регионалним развојним агенцијама, канцеларијама за локални економски развој и са општинским управама. Свима

Србија

23.08.2016 у 19:05

Запенило пиво на Бегеју

Зрењанин – Променадом фијакера из којих је грађанима нуђено пиво, у Зрењанину је почела светковина у славу овог планетарно популарног пића. Нишка група „Галија“ синоћ је овде одржала рођендански концерт, с обзиром да обележава 40 година постоjања и рада, а централни музички догађаj 31. „Дана пива“ биће наступ једне од наjвећих музичких звезда овог подручја – Здравка Чолића, у петак, 26. августа у 22 часа. Организатори најављују jош три велика концерта на главном градском тргу, а као и претходне године поново ће „уводни“ концерт одржати Зрењанинска филхармониjа, у четвртак, 25. августа. Дан после Здравка Чолића наступиће Саша Ковачевић, а у недељу, 28. августа, „Дане пива“ затвара „Црвена jабука“. Концерт филхармониjе почиње у 21 час, а сви остали у 22 часа. Програми у интимноj

Ритам

19.08.2016 у 08:20

Чола, „Електрични оргазам” и Сања Илић на „Данима пива” у Зрењанину

Тридесет први фестивал „Дани пива” у Зрењанину биће одржан од 23. до 28. августа у том граду у Војводини. Фестивал ће се одвијати на два трга у Зрењанину – Житном тргу и Тргу слободе. На првом ће наступати „Галија” и „Квин” трибјут бенд (23. август), Дејан Цукић са својим бендом и „Дел арно бенд” (24. август), „Ортодокс Келтси” свирају 25. августа, Елвис Џи Куртовић (26. август), Сања Илић и „Балканика” (27. август) док у недељу, 28. августа, публику очекују свирке „Електричног оргазма” и Били Ајдол трибјут бенд. Музички програм на Тргу слободе у Зрењанину отвориће 25. августа од 21 сат наступ Зрењанинске филхармоније. Једна од највећих музичких звезда Србије и Балкана Здравко Чолић певаће 26. августа од 22 сата, сутрадан наступа поп певач Саша Ковачевић, а у недељу 28.

Србија

10.08.2016 у 22:00

Жедни у три смене, а чекају мајску плату

Зрењанин – Ливница „Радијатор”, последња жива фирма из некада моћног зрењанинског металског комплекса, све чешће је на коленима. Радници некад познатог произвођача разних одливака, котлова и радијатора поново су ступили у штрајк. На тај корак су се одлучили због кашњења плата и неподношљивих услова за рад. Синдикално руководство тврди да је необјашњиво да се у погонима ради без престанка, да роба одлази а да плата нема. Обрад Гогић из Самосталног синдиката каже новинарима да радницима још није исплаћена мајска зарада, али да им више смета што су од почетка године без здравственог осигурања, а радни стаж није уплаћен две године и осам месеци. Још више забрињава што око 400 запослених ради у нехуманим и нехигијенским условима, на машинама које нису испитане. Радничка таласања трају од

Србија

04.08.2016 у 19:00

Буди ли се домаће грађевинарство

Зрењанин – У нашој земљи, након дугог времена, градња је у узлазној путањи. А што је можда још важније, гради се на здравој основи. Ово тврди Зрењанинац Будимир Јовановић, који се налази на челу пословне групе у којој су фабрике различитих грађевинских материјала – произвођачи опекарских производа, изолационих материјала, разних керамичких плочица... Са такве позиције јасније се виде кретања у грађевинској области. Зрењанински „Неимар” прави циглу још од 1888, а данас представља једну савремену технолошко-техничку производну целину. Приватизован је 2003. године и од тада се тежи ка унапређењу квалитета производа, уштеди енергије и аутоматском управљању са компјутерским повезивањем свих процеса производње, све до роботизације. У производном асортиману данас су овде углавном блокови и

Србија

01.08.2016 у 22:10

Песма и плач на одласку у рат

Међа – Село се тако зове јер је смештено на граници. Некада је било толико скрајнуто да се губило у другим државама. Данас се тако не осећа, јер је тик уз Европску унију, рекло би се – у предворју развијеног дела света. У даљој прошлости, опет, било је на такозваном Царском друму, којим су пролазиле кочије богатих на путу од Великог Бечкерека до Темишвара, два значајна места у Аустроугарској царевини. У Међи су одлучили да објаве летопис, белешке које су деценијама водили свештеници у овдашњем храму СПЦ, посвећеном Светом архангелу Гаврилу. Летописе је увео епископ Георгије Летић, владика Темишварске епархије, 1908. године, и то у свим њеним парохијама. У упутама за писање овог својеврсног дневника владика је препоручио да се записују све важне ствари, нарочито број становника, како би

Србија

01.08.2016 у 08:05

Против укидања пруга

Зрењанин – Железница је као крвоток, као реке. Главне жиле не могу без споредних, као што ни река не може без притока. Тако каже дипломирани инжењер саобраћаја мр Милан Вучинић, председник Одбора удружења за саобраћај и телекомуникације у Скупштини АП војводине. Дуже од пола године траје расправа о значају и последицама реструктуирања железница Србије и законских промена у овој области, у намери да се приближимо Европској унији. Најжешћа су реаговања на најаву укидања неких пруга у Војводини, а посебно на решеност да се у Банату укину две важне пруге. Трансформацијом железничког сектора, која ову важну грану треба да приближи европској пракси, створена су четири предузећа, акционарска друштва: „Србија воз” за превоз путника, „Србија карго” за превоз робе, „Инфраструктура железнице

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

18.06.2026 у 20:31

Моџтаба Хамнеи о преговорима са САД: То не значи прихватање позиције непријатеља

18.06.2026 у 20:30

Британска амбасада у Београду организовала прославу рођендана краља Чарлса

18.06.2026 у 20:27

Жигманов почео званичну посету Румунији

18.06.2026 у 20:26

Сакс у Београду: Србија је успела да пронађе исправан пут у компликованим геополитичким околностима

18.06.2026 у 20:24

Чешка и Јужна Африка поделиле бодове у групи А

18.06.2026 у 20:23

Додик: БиХ је колонија трећеразредних странаца